Ječam jari obavezno treba gajiti u plodoredu jer gajenje u monokulturi donosi niske prinose i vrlo lako oboleva. Za ječam su dobre pretkulture zrnaste mahunarke, uljana repica, suncokret, raniji hibridi kukuruza, detelinsko-travne smese i druge kulture
Nakon ranih pretkultura obično se obavljaju dva oranja, pliće nakon žetve pretkulture i dublje, osnovno, 2-3 nedelje pre setve (do 25 cm) uz zaoravanje mineralnih đubriva predviđenih za osnovnu đubrenje. Dopunskom pripremom zemljišta (tanjirača, drljača, setvospremač, rotodrljača) treba stvoriti usitnjeni površinski setveni sloj mrvičaste strukture do dubine setve.
Đubrenje ječma može se obaviti đubrivima organskog porekla kao što su stajska đubriva, razni komposti, osoka i drugim đubrivima organskog porekla Za prinos od 5 t/ha potrebno je osigurati 110-120 kg azota, 70-80 kg fosfora i 100-120 kg kalijuma.
Pri izboru sorte ječma moramo znati njegovu namenu, koja može biti za ishranu stoke, industrijsku preradu i dr. Na primer, ako ječam proizvodimo za proizvodnju piva, tada ćemo odabrati neki od dvoredih ječmova koji mogu biti jari i ozimi (dvoredi zato što su mu ujednačenija zrna). Za ishranu stoke odabraćemo četvororedni ili šestoredni. Za setvu obavezno treba koristiti deklarisano seme, po mogućnosti što krupnije frakcije.
Seje se sejalicom u redove na razmak 8–10 cm. Gustina sklopa iznosi 300-500 klijavih semena/m2, a seje se na dubinu 3-5 cm.
Ječam jari dvoredi se uglavnom koristi kao stočna hrana jer poseduje visoku hranidbenu vrednost. Za jari ječam osnovna obrada zemljišta (oranje) obavlja se 2 – 3 nedelje pre setve. Seje se krajem januara i u februaru.
