Odabrati dobro i kvalitetno vino nije ni malo lako osim ako niste stručnjak za ovo piće. Većinu ljudi zbunjuju razne oznake na etiketi pa vino kupuju na osnovu godine berbe jer su nekad negde čuli da što je vino starije to je bolje. Međutim, kako upozoravaju stručnjaci godina berbe može biti varka ukoliko ne znate kakva je konkretno bila u vinskoj proizvodnji u zemlji čije vino birate. A, to verovatno ne znate.
Otkrivamo vam šta znače oznake na etiketama na flaši, na šta treba da obratite pažnju kako biste brzo i jednostavno odabrali najbolje vino.
Godina berbe
Godina berbe na etiketi je uvek referenca za godinu kada je grožđe ubrano. Ovo je važno jer nam omogućava da razumemo kakva je bila određena sezona, da li je bila vruća i suva tokom berbe, ili je vreme bilo hladno i vlažno. Datum na etiketi nije godina kada je vino flaširano već kad je grožđe ubrano. Postoje velike razlike u zavisnosti od vrste vina kao i tehnologije njegove proizvodnje koje se razlikuju od regiona do regiona, ili od proizvođača do proizvođača. Nekad može proći i nekoliko godina između datuma berbe i flaširanja, čak i duže za neke vrste šampanjca.
Geografsko poreklo
Što je specifičnija geografska oznaka na etiketi, to će vino biti bolje. Ovo je subjektivno, kao i ukusi. Osim zemlje važno je da na etiketi piše i regija iz koje dolazi. Čak i vina unutar određene regije mogu biti različita i specifična u zavisnosti od određenog sela čak i vinograda.
Vrsta grožđa ili mešavina
U Sjedinjenim Državama, Australiji, Novom Zelandu, Čileu, Argentini i drugim proizvođačima van Evrope vina se obično označavaju po grožđu od kojeg su napravljena. Ali čak i kad je naznačena određena sorta grožđa ne znači da je u boci vino isključivo od te sorte. Vina se najčešće prave od mešavine više sorti s tim je na etiketi označena ona koja je dominantna i daje ukus vinu. Vino napravljeno od mešavine više sorti grožđa najčešće je omogućava vinaru da izvuče maksimum iz sezone i ponudi kupcima specifičan ukus svog pića.
Imena mesta
Kada se ime određenog regiona nalazi na etiketi, to ne znači samo da je napravljeno od grožđa koje je raslo u tom selu . Često postoje dodatni propisi koji definišu određeni region, kao i nadmorsku visinu na kojoj je grožđe raslo. Na primer, Atlas Peak AVA u Napa dolini može se pojaviti na etiketi samo ako su grožđe rasle između 121,92 i 792.48 metara nadmorske visine.
Šta znače IGT, DOC, DOCG, AOC, AOP?
Ljubitelji italijanskih i francuskih vina prepoznaće ova slova koja se pojavljuju na etiketama vinima iz obe ove zemlje. Ove oznake nam govore da vina dolaze iz kontrolisanih ili zaštićenih mesta u kojima se pridržavaju specifičnih pravila i propisa koji se odnose na uzgoj grožđa i pravljenje vina u njima. Najčešće je propisano koliko vinove loze po aru (ili hektaru) može biti zasađeno, dozvoljenim praksama navodnjavanja, vremenu provedenom u buradima ili boci pre nego što dođu na tržište.
Stara loza
Ne postoji pravna definicija stare loze („vieilles vignes“), iako na mnogim etiketama piše ova oznaka. Mnogi vinari to rade zato što se veruje da što je vinova loza starija to je izražajni ukus grožđa i samog vina. Stare vinove loze proizvode manje grožđa ali je veća koncentacija ukusa pa i vino bolje. Mnoga vina će na poleđini etikete precizirati koliko su stare loze od kojih je dobijeno grožđe za to vino. Stare loze su one koje imaju više od 30, 50 ili čak 100 godina u nekim retkim slučajevima.
Kako tanini čine crveno vino neodoljivim?
Tanini u vinu potiču pretežno od grožđanih kožica. Mogu se naći u peteljkama i semenkama, a neki proizvođači, posebno oni koji prave Pinot Noir ostavljaju peteljke na grožđu upravo zbog tanina i kako bi dodatno izgradili strukturu vina. Važno je napomenuti da postoje tanini u hrastu, pa bela vina koja fermentišu i odležavaju u hrastovom buretu, poput Chardonnay povremeno imaju suptilno primetne tanine koji potiču od hrasta, posebno ako je bure novo.
Tanini su ključni sastojak u strukturi crvenog vina zajedno sa kiselošću. To je komponenta crvenog vina koja okvirno obuhvata voćne i pikantne note. Ukoliko je vino namenjeno za odležavanje i starenje tanini mu to omogućavaju. Tanini uravnotežuju masti i proteine u hrani, što ujedno omekšava njihovu percepciju, zato se crvena vina bogata taninima najčešće piju uz jela od govedine koja pojačava ukus ovog vina i obrnuto. Važno je napomenuti da nije svaki tanin isti zato što se razvijaju i sazrevaju tokom sezone. Grožđe ubrano prekasno često pokazuje tanine koji imaju „drvenaste“ karakteristike, dok ono ubrano u optimalnoj fazi zrelosti pokazuje tanine koji imaju nejasno slađi karakter, iako tanini zapravo nikad nisu „slatki“ na isti način kao, recimo, zrelo voće. Zato vina koja su predviđena za odležavanje imaju drugačiji ukus kad su tek napravljena i nakon odležavanja, jer tokom stajanja tanini sazrevaju i omekšaju.