Vremenske prilike nikako nisu odgovarale pčelarima. Iako je jun mesec počeo  sa relativno visokim dnevnim temperaturama, on ujedno može prouzrokovati i vremenske neprilike. Naravno pčelari ne smeju da se predaju, mora se raditi.

U ovom mesecu pčelari treba da obavljati stalnu kontrolu društava, posebno rojenja. Upravo ovo vreme, čitav maj a naročito jun, period je kada nastupa veoma važno rojenje pčela. Pčelari moraju  da budu oprezni, da vrše kontrolu. Veoma pogodno i povoljno jeste dodavanje praznih ramova da bi pčele same radile saće, takozvane građevnjake, s obzirom da su i oni jedan od značajnih faktora u smanjenju brojnosti varoe u samome društvu“.

U junu, pčelar sakuplja polen. Pri tom je poželjno odvojiti izvesnu količinu za potrebe pčelinjih zajednica u vreme kada ga u prirodi nema dovoljno. Takvu situaciju često imamo u julu i avgustu (prošla godi-na je izrazit primer), kao i krajem zimskog perioda. Pogača sa dodatkom polena, u to vreme, doprineće boljem razvoju, odnosno kvalitetnijem zimovanju zajednica.

Sakupljanje matičnog mleča je posao koji se može dobro obaviti u junu. Postupak je opisivan više puta u Pčelaru, a sastoji se u povremenom dodavanju presađenih larvi odgajivačkom društvu, gde ih pčele snabdevaju mlečom, koji se zatim oduzima.

Suzbijanje varoe je uobičajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom biološke metode: ram građevnjak, ram lovac, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme….

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja semena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka  insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni  insekticidi.