Usevi krompira se na području Srbije nalaze u različitim fazama razvoja, u zavisnosti od vremena sadnje, dužine vegetacionog perioda, nadmorske visine i dr.

Kod ranog sortimenta u toku je vađenje ili se ono očekuje, srednjestasni sortiment (letnja proizvodnja, vađenje početkom avgusta, karakterističan za ravničarske regione) je u fazi početka žućenja cime, dok se kasni sortiment (jesenji krompir, vađenje u septembru i oktobru, karakterističan za brdska i planinska područja) nalazi u različitim fazama cvetanja – cima je zelena i u dobroj kondiciji.

Od momenta kada nadzemna masa krompira počne da žuti pa nadalje, do fiziološke zrelosti krompira i njegovog vađenja, štetočina koja može u potpunosti da ugrozi proizvodnju je krompirov moljac.

Na feromonskim klopkama registruju se ulovi ove štetočine, naročito u regionima Leskovca, Čačka (niže nadmorske visine), Jagodine, Kuršumlije, Loznice, Šapca, Novog Pazara, Negotina, Zaječara, Novog Sada.

Sada je veoma važno preduzeti sve raspoložive mere kontrole ove štetočine.

Kod ranog sortimenta gde je vađenje u toku ili se uskoro očekuje, preporučuju se sledeće mere:

* što pre vađenje i skladištenje krtola, odmah nakon propadanja cime. Nikako ne treba ostavljati izoran krompir na parceli tokom noći ili izvađen krompir u dvorištima jer su na taj način krtole direktno izložene napadu moljca

* posle vađenja, krompir treba čuvati u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°C)

* skladišta krompira bi trebalo da na svim otvorima budu obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca

* prilikom unošenja krtola u skladište može se primeniti biološki insekticid na bazi azadirahtina (Ozoneem trishul 1% EC u koncentraciji primene 0,3%)

Kod srednjeg sortimenta (gde je otpočelo žućenje cime), preporučuju se sledeće mere:

* održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i prodor ženki moljca do krtola gde polažu jaja

Za sprovođenje hemijskih mera zaštite u gore navedenim ugroženim regionima, gde se registruju i najveće brojnosti, PIS preporučuje:

* Cipkord 20 EC, Ciprazor 20 EC, Crna mamba (cipermetrin) 0,3 l/ha (karenca 14 dana)

* Grom (lambda-cihalotrin) 0,2-0,25 l/ha (7 dana)

* Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux (deltametrin) 0,3 l/ha (karenca 7 dana)

* Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,3 l/ha (14 dana)

* Exirel (cijantraniliprol) u količini 0,1-0,125 l/ha (karenca 14 dana)

* Alverde (metaflumizon) u količini 0,2-0,25 l/ha (karenca 14 dana)

Kod kasnog sortimenta (gde je cima zelena i u dobroj kondiciji), kod kojeg je potrebno očuvati lisnu masu koja ishranjuje krtole, predlaže se nastavak zaštite od patogena (prouzrokovača plamenjače i crne pegavosti krompira) s obzirom da je u zoni nestabilnog vremena sa vrlo čestim padavinama koje su stvorile povoljne uslove za njihov razvoj. Preporuka je primena nekog od fungicida:

* Fuzija plus (propamokarb-hidrohlorid+fluazinam) u količini 2 l/ha

* Infinito SC (propamokarb-hidrohlorid+fluopikolid) u količini 1,2-1,6 l/ha

* Diprospero (propamokarb-hidrohlorid+dimetomorf) u količini 2 l/ha

* Axidor (propamokarb-hidrohlorid+cimoksanil) u količini 2,5 l/ha

* Zorvec entecta (oksatiapiprolin+amisulbrom) u količini 0,25 l/ha

* Revus top (mandipropamid+difenokonazol) u količini 0,4-0,6 l/ha

* Orvego (ametoktradin+dimetomorf) u količini 0,8 l/ha

* Carial flex (mandipropamid+cimoksanil) u količini 0,6 l/ha

Veoma važno: od vikenda je u najavi talas tropskih temperatura i odsustva padavina koji će se u proizvodnji krompira odraziti na sledeće:

* ubrzani razvoj krompirovog moljca i podizanje njegove brojnosti

* ubrzano propadanje cime i narušavanje bankova – veći rizik od napada krompirovog moljca

* u uslovima tropskih temperatura efikasnost insekticida se umnogome smanjuje, te tretmane treba pozicionirati u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima.