Najpovoljniji momenat za siliranje cele biljke kukuruza je faza voštanog zrenja zrna.

Tada je završeno nalivanje zrna i prikupljena je maksimalna količina hranljivih materija u klipu. U optimalnoj fazi zrelosti cele biljke namenjene siliranju, kukuruzno zrno učestvuje u ukupnom prinosu od 40%, a ostali delovi biljke sa oko 60%.

Otuda se silaža kukuruza po sastavu suve materije smatra polukoncentrovanim hranivom, i može se efikasno koristi u ishrani preživara kako za proizvodnju mleka, tako i mesa.

Sitnjenje kukuruza za silažu obavlja se na dužinu od 0,5-3cm. Kada je biljka kukuruza zrelija, tada se biljka reže na dužinu od 1cm. Sitnije seckana silaža ima prednosti jer se lakše seče i vadi iz silo-objekta, lakše se raspoređuje životinjama, a i životinje sitno sckanu silažu lakše i brže iskorišćavaju.

Silaža cele biljke kukuruza je bogata energijom, ali je siromašna proteinima. Jedno od rešenja za povećanje hranljive vrednosti silaže jeste korišćenje neproteinkih izvora azota. Mikroflora predželuca preživara vrlo efikasno  koriste azot iz ovih dodataka i transformiše ga u sopstvene proteine visoke biološke vrednosti, koji se razlažu i usvajaju u tankom crevu.

Zbog čestih pojava plesni u kukuruznoj silaži i hroničnog trovanja njihovim metabolitima (mikotoksinima), rešava se dodavanjem mineralnih adsorbenata mikotoksina-zeolita.

Za siliranje se može koristiti i kukuruzovina. Najbolje je da se kukuruzovina silira odmah posle ubiranja klipa, jer je u to vreme stabljika kod većine hibrida još uvek dovoljno zelena i sočna, te se siliranje može obaviti bez kvašenja. Kod spremanja silaže je bitno gaženje teškim traktorima kako bi se vazduh što bolje istisnuo iz mase, i tako se smanji rizik od pojave plesni i buđi. Samo dobro ugažena silaža ima dugotrajnost i manje se buđa i zadržava dugo lep miris i dobar kvalitet.