Srbija od svih voćnih vrsta najviše površina ima pod šljivama. Po Popisu poljoprivrede iz decembra prošle godine, „plavo zlato“ zauzima preko 70.000 hektara i daleko je ispred jabuke, maline, kruške… Ali početak ovogodišnje sezone branja nacionalne voćke broj jedan, uprkos optimističnim očekivanjima, ne ide naruku proizvođačima, iako je stanje šljive proletos obećavalo rekordan rod.

Olujni i gradonosni oblaci u junu, kao i ovojulski gotovo dvonedeljeni toplotni udar, pokvarili su planove proizvođačima šljiva širom Srbije. Plodovi koji su pretpreli oštećenja od grada, ili su presušeni od žege, nisu reprezentativni i kao takvi ne mogu se prodavati konzumno, u svežem stanju, niti su za sečenje kako bi se sušili. Voćari kažu da je došlo i do pojave truleži i opadanja plodova koji nisu ni za preradu, što je, ako se ne ostave za rakiju, čist gubitak za proizvođače.

 – Pod šljivom imam oko pet hektara. Samo jednu parcelu nije mi oštetio grad, dok su na drugim prilično vidljive štete. Imamo 300 stabala „čačanske lepotice“, uspeli smo da do sada predamo oko deset tona roda u Koceljevu, po ceni od 50 dinara za kilogram. Zadovoljni smo, jer smo zbog vremenskih neprilika mogli da prođemo i mnogo gore, rekao je Darko Mijailović, voćar iz Gole Glave kod Valjeva.

Nezadovoljni ovogodišnjim rodom šljive su i proizvođači u Podgorini, posebno u opštini Osečina, koji već danima sabiraju pričinjenu štetu u šljivicima.

– Sa dva hektara zasada šljive grad je ogulio koru, izgubio sam sigurno 150 tona. Pretprošle godine bilo je sto tona šljive, lane nisam imao ništa roda zbog mraza, a sada ga je potukao grad. Šteta je ogromna, najmanje pet-šest miliona dinara. Roda neće biti najmanje dve godine, a možda i duže, rekao je Ljuba Jovanović, voćar iz Miličinice kod Valjeva.

Podgorina, sa centrima Osečina i Pecka, ima skoro milion stabala šljive, a u sortimentu u šljivicima najviše preovlađuju „čačanske“ sorte i američki „stenlej“.

 – Generalno, rod šljive veći je nego lane, ali kada se poredi sa drugim redovnim šljivarskim godinama, biće manje nekih 40 odsto od ukupno planiranog roda. Na to je uticalo jako nevreme, koje je u dva navrata nanelo veliku štetu šljivicima u valjevskim i osečinskim selima. Uz sve to, zasadi koji su rodili prošle godine sada su doneli mnogo manje ploda. Veliki deo ovogodišnjeg roda, kao i lane, ponovo će morati da ide u rakiju, rekao je je Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.

Umanjeni rod svakako će uticati na prihode voćara, jer je Podgorina poznata kao najveći domaći izvoznik suve šljive.

– Šljivu koju otkupljujemo najviše koristimo za sušenje, a na terenu gde smo prisutni grad je pogodio šljivike više od 80 odsto domaćinstava. Imamo i svojih pet i po hektara pod šljivom, koje je grad tukao u dva navrata, pa su i tu zabeležena oštećenja. Godinama radimo otkup od istih ljudi, koje ćemo ispoštovati i ove sezone, uprkos tome što imamo velikih poteškoća zbog posledica grada, rekao je Goran Simić, vlasnik firme „Simić voće plus“ iz Gornjeg Crniljeva, koja se bavi proizvodnjom, otkupom i preradom šljive.

Ono što proizvođače posebno muči je i otkupna cena. Iako je berba uveliko u toku, još se ne pominje konačna cena, a veliko je pitanje kolika će biti na kraju berbe. Trenutna cena šljive u otkupu je 33 do 36 dinara za kilogram. Proizvođači rakije plaćaju između 35 i 40 dinara. Voćari očekuju da će kilogram „stenleja“, sorte koja se u voćnjacima u Podgorini najviše gaji, u otkupu biti bar 40 dinara.

Razlika od otkupne do izvozne cene, iz godine u godinu, povećava se na štetu proizvođača. Zato i ne čudi što se poslednjih godina mnogi voćari orijentišu na sopstvenu proizvodnju rakije, ili šljivu koriste kao stočnu hranu(!?). Nisu retki slučajevi da šljivici, usled nedostatka sezonske radne snage i para za dnevnice berača, ostanu neobrani, pa rod bukvalno propada i truli, što je nemerljiva šteta ne samo za proizvođača kao pojedinca već i društvo.

Po mišljenju dr Zorana Keserovića, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, dalji napredak šljivarstva u Srbiji, osim klimatskih promena i nesređenog tržišta, znatno otežava i sporo prihvatanje novina u savremenim intenzivnim zasadima šljive.

– Prosečan prinos šljive u poslednjih pet godina je 14 kilograma po stablu, a mogao bi biti kudikamo veći sa prihvatanjem adekvatnog sortimenta, gustinom sadnje od 800 do 1.200 stabala po hektaru, primenom agrotehničkih mera i savremene tehnologije, rekao je Keserović.

Ako je suditi po početku berbe, proizvođači šljive ove sezone ne mogu se nadati berićetnoj zaradi. Ko je imao sreće da mu grad zaobiđe šljivike, proći će kako-tako, a većina roda će, po svemu sudeći, završiti u kazanima za rakiju.