Približava se početak jesenje setve i poljoprivredni proizvođaći treba da se odluče koju će sortu odabrati za jesenju setvu. Pre svega da napomenemo da treba sejati deklarisano seme proverenog kvaliteta u laboratorijama na osnovne parametre klijavosti, energije klijanja, čistoće i prisustvo bolesti a ne “seme sa tavana”.
Kod izbora sorte treba obratit pažnju na njene biološko produktivne osobine kao što su otpornost na zimu, visina stable, vreme stasavanja, otpornost na bolesti i otpornost na poleganje. Druga bitna karakteristika je osobina zrna i tehnološki kavalitet (masa 1000 zrna, hektolitarska masa, sadržaj proteina, kvalitetna klasa). Kod nas se još uvek pšenica ne otkupljuje po kvalitetu zrna i na tome bi trebalo raditi narednih godina.
Koju će poljoprivredni proizvođač sortu izabrati je individualna odluka na koju utiče više faktora. Na tržištu imamo veliki broj sorti pšenice razlišitih osobina a dobar način da se poljoprivrednici upoznaju sa njima su ogledi koji se postavljaju u okviru savetodavnog rada PSSS, ogledi semenskih kuća, preporuke poljoprivrednih stručnjaka i savetodavaca i direktna razmena iskustava poljoprivrednih proizvođača.
Polazna osnova za izbor sorte je pre svega potreba gazdinstva za pšenicom odnosno da li je njena namena potrošnja na gazdinstvu ili predaja na otkupno mesto. Drugi bitan element je plodored pogotovu u poslednjih nekoliko godina kada se pojavljuje teško rešiv problem sa divljim sirkom u kukuruzu i gde se proizvodnjom pšenice taj problem delimično rešava. Takođe pri izboru sorte treba povesti računa o ukupnoj setvenoj strukturi gazdinstva i da li u nju ulazi i postrna setva tako da u tim uslovima treba dati prednost ranijim sortama da bi postrna setva mogla što ranije da se uradi. Poznavanjem više sorti pšenice lakše je opredeliti se za izbor sorte i u odnosu na sami lokalitet parcele (ravnica, blizina vodotokova, nadmorska visina) i osobine zemljišta (pseudoglej, aluvijum). Takođe treba voditi računa i o tehničkoj opremljenosti gazdinstva za primenu agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice (žitna sejalica, prskalice, rasipači đubriva, kombajni, prikolice).
Generalna preporuka poljoprivrednicima je da rukovodeći se ovim osnovnim principima u zavisnosti od planiranih površina za jesenju setvu uvek odaberu tri do četiri sorte pšenice tj, da se ne zadržavaju na jednoj sorti jer će ona u uslovima koji joj odgovaraju dati visok prinos a na drugoj parceli gde nisu optimalni uslovi će imati podbačaj. Za gazdinstva koja seju pšenicu na površini do 1-1,5 ha ova preporuka je teže primenjiva jer ako nemaju kombajne troškovi žetve se povećavaju.