Odležavanje vina jedna je od ključnih faza u proizvodnji koja utiče na ukus i kvalitet vina. Nekad se vino čuvalo u glinenim aforma, a potom se prešlo na drvena burad, a u novije vreme tu su posude od betona i inoksa. Svaki od ovih načina ima svoje prednosti i mane, ali i daje specifičnu aromu samom vinu.

Koji način odležavanja vina će odabrati proizviođač zavisi od same vrste, ali i ukusa vina koji želi da postigne.

Amfore –  su posude od gline ili terakote različitog oblika od jajastog do potpuno okruglih. Fermentacija i odležavanje vina u amfori ima mnoge prednosti za vinare zato što glina čuva ukus i aromu grožđa i može stvoriti kompleksna vina puna voćnih nota. Glina dobro drži temperaturu, stvarajući stabilno okruženje za vino da polako fermentiše bez dodatnog hlađenja. Takođe, sam oblik amfore stvara prirodni vrtlog tokom fermentacije koji drži talog u stalnom kretanju i uz stabilnu temperaturu pomaže da vino zadrži svoj pun, prirodan ukus. Prilikom odležavanja u amfori vina mogu imati koristi od blago poroznog materijala same posude i omogućava mikro oksidaciju bez dodatnog ukusa, ali i smanjuje gorčinu i omekšava tanine poboljšavajući ukupnu stabilnost vina, piše sajt Vero Vino Craft Wines.

Drvene bačve – najčešće se prave od hrasta, ređe od bagrema i trešnje. Prema rečima iskusnih vinara drvene bačve imaju dve ključne uloge – omogućavaju prodor male količine kiseonika kontrolisanom brzinom tokom vremena omekšavajući ukus vina na nepcu što doprinosi samom karakteru vina i njegovoj aromi. Vino odležano u bačvama ima  notu drveta u kome je odležavalo. Vrsta drveta koja se koristi za izradu bačvi može imati isti uticaja na ukus vina kao i specifičnosti zemljišta na kome je uzgajano grožđe i klima. Hrastvo drvo se koristi zato što je čvrtog materijala i sporo ispušta sokove, a vinu daje neočekivane arome poput vanile, karanfilića, dima, ili kokosa. Laganim prodorom kiseonika u drvene bačve vino ima mekši ukus, manje je oporo i ima glatku teksturu. Pored francuskog, mađarskog, španskog i američkog hrasta za izradu bačvi sve više se koristi i beli hrast, a ovakva burad su odlična i za bela i za crvena vina. Vino iz bagremovih bačvi su sveža i jače nijanse pa se načešće koristi za bela vina, ređe za crvena. Burad od trešnjinog drveta koriste za bela i crvena vina kojima daju prefinjenu notu trešnje ili šljive.

Posude od inoksa – ili nerđajućeg čelika su postale popularne sredinom 20. veka kod proizvođača vina. Odležavanje vina u rezervoaru od nerđajućeg čelika je pouzdan i efikasan metod starenja koji čuva svežinu vina, omogućava preciznu kontrolu temperature i nudi raznovrsnost u proizvodnji vina. Ovakve posude omogućavaju minimalnu izloženost vina kiseoniku što pomaže u očuvanju njegove svežine, živahnih voćnih ukusa i prirodne kiselosti. Za razliku od hrastovih buradi, rezervoari od inoksa ne daju nikakve ukuse, pa vino zadržava prirodnu aromu samog grožđa od kojeg se vini pravo. Prednost je to što se lako čiste i održavaju čime se rizik od razvoja bakterija svodi na minimum. Generalno su isplativiji od drvenih bačvi i imaju značajno duži rok trajanja, piše sajt Beverage craft.

Betonski posude i bazeni – Betonski rezervoari za odležavanje vina počeli su da se koriste početkom 20. veka. Njihova prednost je što mogu da budu ogromni i da prime mnogo veće količine vina u odnosu na bačve ili posude od inoksa. Za razliku od drvenih bačvi betonske posude su dugotrajne, onemogućavaju stvaranje plesni i bakterija koje moglu da ugroze vino. Betonske posude smanjuju rizik od temperaturnih oscilacija čime se tokom tokom procesa proizvodnje vina obezbeđuje termička stabilnost. Prve betonske rezervoare od betona u obliku jajeta počeli su da koriste italijanski i gruzijski vinari. Pojavom inoksnih posuda činilo se da su betonski bazeni za odležavanje vina otišli u prošlost, ali pre pet godina su ponovo postali moderni, pa ih sve više vinara pravi i koristi.

Rezervoari koji se koriste su napravljeni od više slojeva armiranog betona. Njihova unutrašnja površina je toliko glatka da im nije potreban premaz i imaju vrlo mali uticaj na samo vino. Prednost betona za čuvanje vina u odnosu na sve druge posude je što propušta manje količine vazduha dajući mineralnost i pomaže da se tanin razviju i postanu mekši, čineći vino ženstvenijim.