Uzgoj krompira u zaštićenom prostoru je inovativna tehnika koja omogućava proizvodnju tokom cele godine, čak i u periodima nepovoljnih klimatskih uslova. Ova metoda donosi brojne prednosti, uključujući bolju kontrolu uslova sredine (temperaturu, vlažnost i svetlost), što rezultira stabilnijim prinosima i smanjenom upotrebom pesticida.
PREDNOSTI UZGOJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU – PLASTENIKU
Produženje sezone uzgoja – plastenici omogućavaju ranije sađenje i kasniju berbu, čime se produžava sezona uzgoja. Takođe ranijom sadnjom proizvođači izlaze već u aprilu na tržište sa mladim krompirom, kada postižu i znatno bolju cenu.
Zaštita od vremenskih nepogoda – u zaštićenom prostoru krompir je zaštićen od mraza, prekomernih padavina, jakog vetra ili suše.
Kontrola mikroklime – pravilnim pristupom tokom uzgoja krompira, temperatura, svetlost i vlažnost mogu se uspešno kontrolisati, omogućavajući optimalne uslove za rast i razvoj biljaka.
Smanjena upotreba pesticida – uzgoj u zatvorenom često smanjuje rizik od štetočina i bolesti, pa je često upotreba pesticida minimalna.
Efikasnija upotreba proizvodnog prostora – plastenici omogućavaju intezivniji uzgoj, pa je moguće dobiti veći prinos po jedinici površine.
PRIPREMA ZA UZGOJ KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU – PLASTENIKU
Odabir sorte – važno je odabrati sorte koje su pogodne za uzgoj u kontrolisanim uslovima plastenika. Sorte sa kraćim periodom vegetacije su često bolji izbor.
Priprema zemljišta – zemljište u plasteniku treba da bude dobro pripremljeno, drenirano i bogato organskom materijom. Preporučuje se upotreba komposta (u količini 20 – 25 t/ha) i dobro izbalansiranih đubriva. Najbolji odnos NPK za krompir je 1:1:1,5. Za proizvodnju mladog krompira bez unosa organskog đubriva, koristi se sledeća količina mineralnih đubriva: 100 – 140 kg/ha azota, 100 – 140 kg/ha fosfora, 150 – 220 kg/ha kalijuma. Kod kombinovanog đubrenja oransko – mineralnog, unos mineralnih đubriva je sledeći: 60 – 100 kg/ha azota , 60 – 100 kg/ha fosfora , 120 – 160 kg/ha kalijuma. U plasteničkim uslovima često se primenjuje folijarna prihrana, koja omogućava bržu i efikasniju apsorpciju hraniva. Na tržištu postoji čitava paleta folijarnih đubriva raznih proizvođača, namenjena isključivo za prihranu krompira.
Svetlost i temperatura – krompir kao kultura zahteva dosta svetlosti, pa plastenik treba postaviti tako (sever – jug) da prima dovoljno prirodne svetlosti. Optimalna temperatura za uzgoj krompira je između 15ºC – 25ºC.
Navodnjavanje – krompir u plasteniku zahteva ujednačeno navodnjavanje, i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U tu svrhu najpouzdaniji i jedan od najčešćih načina za navodnjavanje krompira je sistem kap po kap. Upotrebom sistema kap po kap smanjuje se potrošnja vode i sprečava prekomerno vlaženje zemljišta, koje često izaziva propadanje samih krtola.
NAČIN SADNjE
Priprema semenskog krompira – krompir za sadnju mora biti pre svega zdrav, a poželjno je koristiti krtole koje su već proklijale. Nije preporučljivo koristiti sitnije krtole, nisu garant dobre rodnosti (mogu biti zaražene virusom). Pravilnim naklijavanjem dobijamo zdrave i jake klice. Takve krtole imaju čitav niz prednosti, u odnosu na one koje nisu podvrgnute procesu naklijavanja. Klijavost takvih krtola je skoro 100% a krompir niče ranije, što rezultita bržim ukorenjavanjem i bržim i ujednačenijim rastom biljaka. Prostorije u kojima se vrši naklijavanje treba da su sa dovoljno svetlosti i temperaturom između 12ºC – 15ºC.
Sadnja – krompir se sadi u redove, sa razmakom od 30 – 40 cm izeđu biljaka i 60 – 70 cm između redova. Dubina sadnje negde oko 10 cm.
Nega useva – podrazumeva redovno okopavanje, nagrtanje, kao i redovna praćenje i održavanje temperature, svetlosti i vlažnosti. Monitoring i zaštita od bolesti i štetočina, ukoliko za to ima potrebe.
ODRŽAVANjE PLASTENIKA
Ventilacija – da bi se izbeglo pregrejavanje u proizvodnom prostoru, plastenik mora imati dobru ventilaciju, posebno u toplijim mesecima.
Kontrola štetočina – iako su štetočine često manje prisutne u plasteniku, u godinama povoljnim za njihov razvoj mogu da pričine velike štete. Zbog toga je potrebno redovno pratiti prisustvo insekata, naročito onih primarnih za krompir kao što je krompirova zlatica ili moljac krompira.
BERBA KROMPIRA
Krompir u plasteniku može biti spreman za berbu već za 70 – 90 dana, zavisno od sorte. Krompir se vadi pažljivo, kako ne bi došlo do oštećenja gomolja. Nakon vađenja, krompir se treba prosušiti i skladištiti na hladnom i suvom mestu.
Uzgoj krompira u plasteniku pruža mogućnost kontinuirane proizvodnje, ali zahteva pažljivo planiranje i ulaganje u infrastrukturu.