Nedavno je Evropska komisija saopštila da je skoro 50 odsto meda na tržištu lažno. Ovi podaci bi trebalo da budu više od alarma za politiku, koja to jedina može da reguliše odgovarajućim zakonima. Evropska komisija je na inicijativu Slovenije promenila Direktivu o medu, a uskoro će med morati da bude obeležen i sa zemljom porekla. Pored toga, postavljen je cilj definisanja usaglašene metode za određivanje lažnog meda kao i određivanje referentnih laboratorija. Ali, nažalost, to ide presporo, jer bi trebalo da traje samo tri godine. Poslednji podaci pokazuju da je povećan udeo lažnog meda. Evropsko udruženje profesionalnih pčelara (EPBA) sprovelo je istraživanje u Nemačkoj i doživelo pravi ŠOK, jer je približno 83 odsto meda u hipermarketima lažno, a ista situacija je bila i u Srbiji.

Pčelarstvo neće preživeti nelojalnu konkurenciju lažnog meda. Zato je krajnje vreme da svi delujemo i sarađujemo, pre svega evropski političari, da preduzmemo stroge mere protiv lažnog meda, da ODMAH uspostavimo koordinirane metode za otkrivanje lažnog meda kao i referentne laboratorije. Metod MORA biti takav da će ga koristiti inspekcije u svim evropskim zemljama i tako moći odmah da ukloni sav lažni med sa tržišta!

Svi moramo da upozorimo potrošače na ovaj problem, jer med konzumiramo za jačanje zdravlja, a lažni med mu ponekad samo šteti. Stoga se upućuje poziv potrošačima u Evropi: „Mi Evropljani biramo evropske pčelinje proizvode, najbolje iz lokalne sredine ili bar iz naše zemlje ili bar iz Evrope!“

Sve pčelarske organizacije u Evropi moraju udružiti snage da bi ostvarile isti cilj. Nažalost, uspeh neće biti bez saradnje i zajedničkog delovanja. Evropski pčelarski savez (EBA) je otvoren za saradnju sa svima, jedini cilj nam je da zaštitimo pčelare i potrošače!

Izvršni odbor EBA doneo je odluku o kratkoročnim aktivnostima EBA u cilju zaustavljanja falsifikata: Glavni cilj Evropskog pčelarskog saveza (EBA) je STOP falsifikatima. Revidirana Direktiva o medu uvodi zahteve za jednoobrazno i jasnije navođenje porekla mešavine meda, navođenjem zemalja sa odgovarajućim udelom u mešavini, što je veliki uspeh. Pored toga, Direktiva (EU) 2024/1438 predviđa da će se izabrati usaglašene metode za autentifikaciju meda, uspostaviti evropska referentna laboratorija i dati preporuke za sistem monitoringa za uvoznike i proizvođače.

Međutim, procenjeno vreme za punu primenu ovih mera – 2028. ili 2029. – izgleda da nije u skladu sa hitnošću problema. EBA će sve napore usmeriti na to da se sve obaveze iz Direktive što pre realizuju na političkom polju EU. Stoga će prvi zadatak EBA biti razgovor sa svim donosiocima političkih odluka u ovoj oblasti. EBA veruje da će evropska politika razumeti problem i hitno zaštititi potrošače i pčelare. Smatramo da je podatak Evropske komisije o 46% lažnog meda dovoljno jasno upozorenje i alarm!

EBA takođe prati, sarađuje i podržava rad svih pčelarskih organizacija u Evropi, koje imaju isti cilj – zaustavljanje falsifikata. Kratkoročno, EBA će sve svoje napore usmeriti na dijalog sa donosiocima odluka, na kraju krajeva, novom rukovodstvu EU treba dati šansu. Donećemo odluku o eventualnim protestima u slučaju neuspešnih pregovora.

Biranjem evropskog meda pomažete pčelarima da zadrže interes gajenja pčela i tako doprinesu opstanku pčela. Divlji oprašivači desetkovani su intenzivnom poljoprivredom, a medonosna pčela je silom prilika postala maltene jedini oprašivač, i to će biti samo dotle dok pčelari imaju simboličnog interesa da gaje pčele. Bez pčelara nema pčela, jer bi bez njih nestale za manje od dve godine usled delovanja parazita pčela koje ne bi imao ko da suzbija.

Evropljani znaju da evropski pčelari poštuju pravila tradicionalne proizvodnje, vodeći brigu o pčelama, te potrošačima isporučuju bezbedni med vrhunskog kvaliteta.

Evropski propisi obezbeđuju visoke higijenske standarde proizvodnje meda. Evropske pčele se ne tretiraju antibioticima i drugim u Evropi zabranjenim agensima, pa je i mogućnost zagađenja meda isključena.

Evropski med sadrži antioksidante, minerale i probiotske bakterije očekivano prilagođenije našem organizmu.

Teritorija geografske Evrope daje med neuporedivo boljeg kvaliteta i arome od uvoznih medova, zbog svoje čiste prirode i voda.

Biranjem evropskog meda podižete kvalitet svih domaćih poljoprivrednih proizvoda koji zahtevaju oprašivanje, jer oprašivanje se ne može uvoziti kao med.

Biranjem evropskog meda pomažete očuvanje prirode i evropskog biodiverziteta, jer pčele pored gajenih, oprašuju i ogroman broj divljih kultura koje obezbeđuju lanac ishrane u divljoj prirodi.

Dodavanje evropskog meda u jela, podržava kulturno nasleđe i vekovna kulinarska iskustva koja doprinose našem zdravlju i vraćaju nas prirodi. Dokazano je da dodavanje meda u jela doprinosi boljem usvajanju hranljivih materija iz tih jela u našem organizmu.

Biranjem evropskog meda smanjujete zagađenje prirode povezano sa prevozom na velike udaljenosti, kao i korišćenjem energenata u procesu falsifikovanja meda. Nasuprot tome, pčelarenje unapređuje životnu sredinu i koristi samo domaće prirodne resurse, ni u čemu ne zavisi od uvoznih inputa.

Biranjem evropskog meda podržavate lokalne pčelare, smanjujete inflaciju i odliv kapitala iz Evrope.

Pčelari evropskih zemalja (i iz EU i van EU) su osnovali Evropski pčelarski savez (EBA) koji se bori za kvalitet meda i uklanjanje falsifikata sa tržišta, štiteći i potrošače i pčelare kroz odbranu autentičnosti evropskog meda. EBA traži da se ustanovi jedinstveni metod za utvrđivanje prirodnosti meda na tržištu Evrope. »Med« koji nisu napravile pčele nije med!

Biranjem evropskog meda jedete pravi pčelinji med. Evropska komisija je objavila da je skoro 50% uvezenog meda falsifikat. Najveću garanciju kvaliteta imate kada nabavljate med direktno od pčelara vašeg kraja, a ako ga nabavljate u trgovini, pazite na državu porekla, jer je najsigurniji med sa teritorije geografske Evrope. Većina falsifikata je običan šećerni sirup sa dodacima, pčele taj lažni med najčešće nisu ni videle, on služi samo za prevaru potrošača i profit falsifikatora.

Falsifikovani med donosi rizike po zdravlje potrošača, jer se tokom falsifikovanja u njega dodaju čak i živa soda (živa ili kaustična soda), veštački enzimi (koji se dodaju i u tzv, veganski ”med” koji zapravo ne postoji, jer nema meda bez pčela), veštačke arome, veštačke boje, šećeri niskog kvaliteta… U takvom lažnom medu nema ni malo biološke vrednosti koju pčelinji med pruža ljudskom organizmu, zbog čega ga i jedemo. Zato se pčelinji proizvodi sve više uspešno koriste u apiterapiji (grana komplementarne medicine zasnovana na nauci i bogatoj tradiciji).