Uzgoj ovaca je najisplativija grana u stočarstvu u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima oko 1, 7 miliona grla ovaca. Pored proizvodnje mleka, sira i mesa poslednjih godina kao dodatni prihod sve je unosnija i prodaja stajnjaka od ovaca.
Prema rečima Marijana Jonjića iz kupreškog sela Zvirnjača u Bosni i Hercegovini, on od ovčijeg stajnjaka za jednu sezonu zaradi i više od 10.000 evra.
Od samo jedne ovce sa jagnjetom godišnje se dobija 1.000 kg stajnjaka koji sadrži 300 kg organske materije, 8,5 azota, 2,5 fosfora, tri kalcijuma i 6,7 kalijuma. Kako je objašnjeno na sajtu Fitomedicine ovčiji stajnjak ima veliku ulogu u očuvanju plodnosti zemljišta. Za razliku od stajnjaka drugih domaćih životinja (krave, svinje), ovčiji je ubedljivo najkvalitetniji zato što ima nižu vlažnost, a visok sadržaj azota, organske materije i raznih minerala, posebno kalijuma i kalcijuma. Smatra se da je najbogatiji hranljivim materijama, posebno u vreme kad su ovce na ispaši. Na količinu đubriva koje će ovca proizvesti utiče više faktora – uslovi držanja, količina i vrsta prostirke, veličina, starost grla… Utvrđeno je da 50 odsto suve hrane koju stoka pojede ide u đubrivo, od toga 6 odsto je u mokraći.
Stajnjak od ovce praktično može da se primenjuje svuda – u ratarstvu za sve vrste žitarica i krmnog bilja, u voćarstvu za đubrenje bresaka, trešanja, kajsije, u povrtarstvu za prihranu paradajza, krompira, cvećke, luka… Razblažen, ili kao tečno đubrivo može da se primenjuje u cvećarstvu, jednom rečju gotovo da ne postoji grana biljne proizvodnje koja ne može da koristi stajnjak od ovaca. S obzirom na to da je ovo đubrivo izuzetno jako ne treba ga primenjivati direktno na useve već 15 dana pre setve, upozoravaju stručnjaci. Takođe, vodite računa o količini koja ne sme da premaši 170 kg po hektaru i to jednom u četiri godine! Ovčiji stajnjak je idealan da se obogati osiromašeno zemljište.
Kako ističu stručnjaci, za razvoj biljaka ključna su tri elementa:
Azot – neophodan za rast i razvoj novih listova i stabljika, ali i proizvodnju hlorofila koji pomaže biljkama da fotosintezuju i proizvode hranu za sebe
Fosfor – pomaže biljkama da proizvedu snažno korenje, cvetove i plodove, ali i da se odupru bolestima i štetočinama
Kalijum – Neophodan za proizvodnju hlorofila, pretvara azot u proteine, pomaže u regulisanju uzimanja vode i poboljšanju tolerancije na sušu
Ovčije đubrivo upravo je bogato sa ova sva tri elementa koja su neophodna za razvoj svake biljke. Osim toga ovčiji stajnjak je odlično prirodno đubrivo koje se sporo oslobađa.
Da biste bezbedno mogli da ga koristite neophono je da se stajnjak od ovce preradi, a postoje nekoliko načina.
Prirodno zrenje – skladišti se u gomilama koje se postepeno povećavaju čime se umanjuje gubitak korisnih materija. Gomile se prekrivaju ceradom, a prevrću se jednom do dva puta godišnje kako bi se ubrzalo zrenje. Ukoliko primetite da je stajnjak suv ili ima mnogo slame navlažite ga sa 10l/m2 svakih sedam dana, jer isušen stajnjak ubrzano gubi azot. Sam proces je pod uticajem spoljne temperature i traje od tri do pet godina.
Kompostiranje – se sprovodi kad se ovčiji stajnjak i druga organska materija skupljaju u izolovanu jamu koja mora biti izolovana najlonom sa donje strane i pokrivena odozgo.
Vermikulacija – odnosno dobijanje humusa uz pomoć kalifornijskih glista koristi se stajnjak koji mora biti star najmanje tri meseca. Tri su glavna faktora koja utiču na ovaj proces: temperatura u leglu, vlažnost i pH vrednost. Temperatura u unutrašnjosti gomile ne sme da prelazi 25 stepeni.
Tečno đubrivo – Ovčiji stajnjak može da se koristi i kao tečno đubrivo. U plastičnu kantu se stavi 1 kg ovčijeg zrelog stajnjaka i prelije sa pet litara vode. Sve se dobro izmeša i ostavi tri do deset nedelja u zavisnosti od spoljne temperature. Najbolje je postaviti na sunčano mesto kako bi ubrzali proces fermentacije. Fermentisani rastvor se razređuje vodom čija količina zavisi od namene samog đubriva. Na 1 l fermentisanog rastvora dodaje se 100 l vode kada želimo da zalivamo biljke, 200 l za folijarno tretiranje, a između 100 i 150 l vode za zalivanje voća. Važno je rastvor dobro razrediti sa vodom kako bi se izbeglo spaljivanje biljaka.
Ovčiji stajnjak je najbolje koristiti u pripremi bašte ili njive, odnosno u jesen kao pripremu za prolećnu setvu ili krajem zime kako bi zemljište imalo vremena da upije ovo prirodno đubrivo.
U bašti ovčiji stajnjak je idealno đubrivo za proizvodnju paradajza, kupusa, zelene salate, spanaća, celera, patlidžana, grašaka, tikvica, bundeve, dinje, piše sajt ecofriendlyincome.com.
