Da bi koze donele zdravo potomstvo posebnu pažnju im treba posvetiti poslednja dva meseca bremenitosti. Ove životinje podložnije su pobačajima od ostalih, pa je veoma važno otkloniti sve što bi moglo da ih prouzrokuje. Pre svega, mora im se obezbediti mir, voda za piće potrebno je da bude sveža i ne preterano hladna, ispravna hrana. Opasnost mogu predstavljati mehaničke povrede, stres usled premeštanja u drugi objekat i slično.

Usled tereta koji nose koze su prinuđene više da leže i neophodno im je obezbediti čistu i suvu prostirku. Visokoproizvodne, mlečne rase naročito su osetljive, pa veoma često se dešava da uopšte ne ležu ako prostirka nije suva i čista. Optimalna količina suve slame dnevno po kozi je oko pola kilograma.

Ishranu bremenitih koza treba pojačati dva meseca pre jarenja, a posebno su važne četiri poslednje nedelje koje odlikuje najbrži razvoj ploda. Kvalitet ishrane ima direktan uticaj na veličinu jaradi, razvoj vimena i lučenje mleka. Ukoliko se smanji apetit usled pritiska ploda na unutrašnje organe, količinu hrane treba prilagoditi potrebama. Pored toga, kozama treba obezbediti prostor za kretanje, da bi stekle fizičku kondiciju koja im je potrebna kako bi savladale napore koje ih očekuju.

Da bi se vime pripremilo za novu laktaciju, šest do osam nedelja pre jarenja moraju se zasušiti. To se postiže smanjivanjem ili ukidanjem koncentrovanog obroka, uz ograničavanje količine vode za piće. Istovremeno se, usled smanjenog lučenja mleka, redukuje broj dnevnih muža do potpunog ukidanja. Bitno je da se zasušivanje sprovedi postupno i da ne traje duže od dve-tri nedelje.

Po ponašanju koze može se pretpostaviti kada će doći do jarenja. Najčešće prikuplja nogama prostirku na mestu gde će leći, češće okreće glavu prema zadnjem delu tela, ne uzima hranu, a vime nabrekne usled lučenja kolostruma. Sva jarad izađu na svet za oko tri sata, a posteljica će biti izbačena najkasnije dva sata posle jarenja.