Kukuruzna silaža, naročito u godinama kada kukuruz dobro rodi, predstavlja dobar i jeftin obrok za muzare. Trebalo bi voditi računa o čistoći, kako same silaže, tako i skladišta u kome se čuva. Kako silažni kukuruz sadrži malo belančevina, neophodno ga je mešati sa leguminozama.
U govedarskoj proizvodnji silaža se najviše koristi u ishrani krava muzara i tovnih junadi. Silažom se podmiruje oko 60% potreba muznih krava, a ostatak potreba se podmiruje dopunom obroka ostalim kabastim i koncentrovanim hranivima koji sadrže proteine, vitamine i minerale. Zbog specifičnog mirisa silaže kojea utiče na miris mleka, preporučuje se da se silaža daje nakon muže.
To je hranivo nastalo mlečno kiselim vrenjem iseckane mase cele biljke kukuruza u anaerobnim uslovima. Za pripremu silaže, najčešće se upotrebljava zelena kukuruzna biljka sa klipom, ili bez njega.Kvalitetna silaža je ona koja je žuto zelene boje, prijatnog mirisa, blago kiselog ukusa i prepoznatljivih delova biljaka i bez prisustva plesni. Ukoliko se ona pravilno pripremi, miris i hemijski sastav su vrlo malo izmenjeni.
Optimalno vreme spremanja kukuruzne silaže, punjenje i zatvaranje silosa je jedan dan.
Siliran biljni materijal, moguće je koristiti nakon 21 do 30 dana od siliranja. Silaža se koristi kao jeftina kvalitetna hrana u zimskom periodu, ali i tokom leta ako ponestane zelene sveže trave.
Dnevne količine silaže u ishrani mlečnih krava kreću se od 5 do 7kg na 100 kg telesne mase, odnosno od 25 do 35 kg po grlu, a za tovnu junad od 28 do 40 kg po grlu. U ishrani ovaca i ovnova silaža može biti značajno hranivo.Preporučuje se 1,5-2 kg sena i 2-3kg kvalitetne silaže. U toku paše preporučljivo je da ovce dobijaju 1-1,5 kg silaže po grlu dnevno.
Za koze preporučena količina silaže u dnevnom obroku iznosi 2-4kg, a za bremenita grla 1-2 kg.
Značaj i važnost silaže ogleda se i u tome što je silaža po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti veoma slična zelenoj hrani, a njenom upotrebom u ishrani postiže se ujednačen sastav obroka u dužem vremenskom periodu.
