Malina je voćna vrsta čiji se plodovi ne peru pre konzumacije. Higijena uzgoja, branja i transporta maline do hladnjače, a potom i do krajnjeg kupca je veoma važna i sve radnje u proizvodnji se moraju sprovesti u dobrim higijenskim uslovima.
U primarnoj proizvodnji voće može biti zagađeno bakterijama i crevnim virusima putem vode, zemljišta, stajnjaka, đubriva, opreme za berbu, transportnih sredstava ili preko prljavih ruku berača ili ljudi koji u hladnjačama sortiraju voće.
Berba je najvažnija aktivnost u zasadu maline. To je težak i složen posao, koji predstavlja jednu od najvažnijih operacija u godišnjem ciklusu maline a koji se treba obaviti u relativno kratkom roku. Malina ima vrlo osetljive plodove koji su male trajašnjosti i slabe transportabilnosti. U berbi je potrebno mnogo ručnog rada, pa samim tim ima dosta manipulacija sa ubranim plodovima. U procesu berbe je uticaj čoveka vrlo važan. Dobra higijenska praksa predstavlja sve postupke u pogledu uslova i mera potrebnih da se osigura bezbednost i upotrebljivost hrane u svim fazama procesa od njive do trpeze.
Uloga proizvođača maline je da osiguraju primenu dobre higijenske prakse na nivou gazdinstva. Pažnja treba da bude usmerena na sprečavanju problema umesto na rešavanju nakon što se problem dogodi.
Dobra higijenska praksa podrazumeva:
Pravilan izbor lokaliteta/parcele za zasad – Pri izboru lokaliteta/parcele obavezno voditi računa da se zasadi ne nalaze u blizini mesta gde se gaje životinje, gde se skladišti stajnjak, gde se odlaže otpad i gde se vrši tretman otpadnih voda.
Кorišćenje kvalitetne vode za navodnjavanje – Кvalitet vode za navodnjavanje može značajno da utiče na higijensku ispravnost plodova maline. Neophodno je koristiti čistu vodu dobrih hemijskih, mikrobioloških i mehaničkih osobina. Izvor vode ne sme da bude blizu izlivanja otpadnih voda, ili mesta gde se skladišti stajnjak. Takođe, nipošto se ne sme koristiti voda iz lokalnih potoka u koje se uliva kanalizacija.
Pravilna upotreba stajnjaka – Poželjno je koristiti dobro zgoreli stajnjak, i unositi ga u malinjak tokom mirovanja . Razlog za to je što mikroorganizmi – bakterije, virusi i gljivice iz stajnjaka mogu biti izvor kontaminacije ubranih plodova ako stajnjak nije unet u zemljište.
Higijena berača i osoblja – Štetni mikroorganizmi prenose se na plod prljavim rukama. Zato je neophodno ruke pre berbe prati sapunom i čistom vodom i brisati ih papirnim ubrusima. Ruke treba prati nakon svake pauze, upotrebe toaleta ili posle rukovanja sa zaraženim materijalom. Odeća i obuća berača mora biti čista, a nakit i satove nije poželjno nositi.Ukoliko se koriste rukavice, pre korišćenja rukavica ruke dobro i temeljno oprati čistom vodom i sapunom. Rukavice moraju uvek biti čiste i neoštećene. Rukavice baciti čim se pocepaju, zaprljaju ili na neki drugi način zagade i zamenjuju se novim.
Zdravlje berača – Berač treba da bude edukovan i odgovoran za svoj posao. Osobe sa simptomima povraćanja, žutice i proliva ne smeju da rade. Ako je došlo do rana ili posekotina, treba ih prekriti vodootpornim zavojem. Berač ne sme kijati i kašljati preko nezaštićenog svežeg voća.
Sanitarni objekti – toaleti – Za održavanje čistoće toaleta treba koristiti sredstva za održavanje higijene sanitarnih prostorija. Toaleti se moraju nalaziti u blizini parcele, ali ne u blizini izvora vode za navodnjavanje.. U svakom momentu mora biti dovoljno toalet papira, čiste vode i sapuna.
Pravilno korišćenje opreme za berbu – Pre i nakon korišćenja gajbice treba temeljno očistiti, odnosno oprati i dezinfikovati. Oštećene gajbice koje higijenski ne mogu da se održavaju treba baciti. Gajbice ne treba koristiti za druge namene, osim za berbu.
Transport obranog voća – Ako postoji mogućnost, za transport ubranog voća treba koristiti vozilo koje je za to namenjeno. Pre i posle transporta, vozilo se treba temeljno očistiti i dezinfikovati. Za dezinfekciju koristiti sredstva za prehrambenu industrije.
