Tokom dugotrajnog korišćenja zemljišta za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju vremenom dolazi do stvaranja raznih štetnih mikroorganizama kao što su gljivice i bakterije, ali i raznih insekata i štetočina koje mogu značajno da umanje rod. Bolesti zemljišta su sve češća u intenzivnim sistemima proizvodnje voća i povrća. Jedna od ekoloških metoda oporavka zemljišta je anaerobna dezinsekcija. U pitanju je metoda kojom se smanjuju bolesti koje se prenose kroz zemlju i efikasna su protiv širokog spektra patogena uključujući gljivice, bakterije, korov i nematode. Koristiti na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru kao što su plastenici gde se uzgajaju jagode, paradajz, krompir i drugo povrće koje je često pogođeno bolestima koje se prenose iz zemljišta.
Anaerobna dezinsekcija zemljišta je postupak tretiranja zemljišta radi suzbijanja štetnih insekata i drugih patogena pomoću procesa koji uključuju kiseonik (aerobne uslove). U ovakvim uslovima mikroorganizmi razgrađuju organsku materiju što ima dezinsekcioni i dezinfekcioni efekat na zemljište, a najčešće se koristi za pripremu zemljišta pre setve osetljivih kultura.
Evo kako deluje anaerobna dezinsekcija zemljišta:
Uništavanje štetnih organizama – Anaerobna dezinsekcija pomaže u smanjenju populacije štetočina koje žive u zemljištu, kao što su nematode, insekti i druge štetne larve. Na ovaj način se uništavaju ili smanjuju štetnih insekata, njihove larve, jajašca, kao i drugi patogeni.
Organska proizvodnja – Ova metoda se koristi pre setve ili sadnje novih useva, posebno kada se želi smanjiti prisustvo štetočina bez upotrebe hemikalija posebno kod organske proizvodnje.
Prevencija bolesti – Može se koristiti kao mera prevencije širenja biljnih bolesti koje uzrokuju patogeni prisutni u zemljištu.
Anaerobna dezinsekcija – Može biti deo bioloških metoda kontrole, gde se tretman sprovodi pod kontrolisanim uslovima, uz dodatak organskih materijala kako bi se stimulisali prirodni procesi razgradnje i dezinsekcije.
Sam proces se sastoji od unošenja lako razgradivog organskog materijala u zemljište i pokrivanje polietilenskom folijom na nekoliko nedelja kako bi se stvorili povoljni uslovi za delovanje mikroorganizama. Korisne bakterije u zemljištu razgrađuju izvor organske materije, iscrpljuju kiseonik u zemljištu i proizvode toksične nusproizvode koji ubijaju patogene. Organski materijal nastavlja da se razlaže fermentacijom, koja oslobađa isparljive masne kiseline smrtonosne za mnoge druge vrste organizama u zemljištu.
Anaerobna metoda dezinsekcije zemljišta su efikasna za uništavanje sledećih patogena: gljivičnih bolesti – fuzarijum ( Fusarium spp. ), verticilijum ( Verticillium dahliae), rizoktonija krompira ( Rhizoctonia solani), Sclerotium rolfsii, suberifikacija korena paradajza (Pirenochaeta licopersici), Colletotrichum coccodes, Phitophthora, Pithium spp. Na ovaj način se uništavaju nematode kao što su Meloidogine spp. i Pratilenchus penetrans, kao i bakterijske bolesti kao što su bakterijski rak ( Agrobacterium tumefaciens) i Ralstonia solanacearum.
Prednost ove metode je što mnoge korisne vrste preživljavaju u odsustvu kiseonika, kao i isparljivih jedinjenja, tako da i nakon dezinsekcija u zemljištu ostaju korisne materije. Vlažnost zemljišta i temperaturni uslovi su izuzetno važni faktori za uspešnu primenu ove metode. Mikroorganizmima je potrebna temperatura tla iznad 16 stepeni da bi se organski materijal brzo razgradio. Kad je u pitanju vlaga neophodno je da tlo bude dobro zasićeno vodom recimo nakon dva do tri dana posle obilnih kiša ili jačeg navodnjavanja. Potom se koristi orgnaska materija koja mora biti dobro raspoređena u gornji sloj zemljišta na dubini od 20 do 40 cm. Sama dubina zavisi od nekoliko faktora pre svega na kojoj dubini se pojavljuje patogeni i zaraza. Ako obuhvata ceo korenov sistem biljke potrebno je tretirati zemljište dublje od samog korena. Važno je napomenuti da organski materijal koji se koristi mora da bude lako razgradiv i da ne sme da sadrži patogene i seme. Za dezinsekciju zemljišta na dubini od 40 cm potrebno je 40 tona/ha sveže organske materije. Što je organski materijal usitnjeniji, to je bolje, jer olakšava kolonizaciju bakterija, a uklanjanje kiseonika se dešava brže.
Nakon toga se zemlja pokriva folijom. Poželjno je da se zemljište pre pokrivanja, a nakon unošenja sveže organske materije sabije valjkom kako bi se zatvorile velike pore u zemljištu i povećala koncentracija toksičnih isparljivih jedinjenja u atmosferi tla. Pokrivanje tla folijom može se vršiti mehanički. Vreće sa peskom se dodaju na vrh folije kako bi se sprečilo oštećenje vetrom. Foliju treba redovno proveravati i ako se pojave rupe, treba ih odmah popraviti kako bi se ispod nje održala atmosfera bez kiseonika. Kad je u pitanju upotreba folije treba voditi računa da nije svaka folija pogodana za anaerobnu dezinsekciju, jer mora biti dovoljno jaka da se ne ošteti usled vremenskih prilika, pa je preporuka da se koristi ona debljine od 0,20 do 0,40 mm. Ova metoda može se koristiti na gotovo svim vrstama tla, ali peskovita zemljišta daju bolje rezultate i lakše se primenjuje nego na glinenom tlu. Za dobre rezultate korišćenjem anaerobne metode dezinsekcije zemljišta, dovoljno je šest do osam nedelja. Prilikom sadnje na istoj lokaciji poželjno je da organski materijal bude iz biljke koja se sadi kako bi se sprečilo razmnožavanje neželjenih nematoda ili patogena, piše sajt Agrobiznes.ro.
