Prosečna potrošnja krompira u Srbiji ima tendenciju stalnog pada,  i trenutno je oko 44kg po stanovniku godišnje. U poslednjih 20 godina značajno se smanjio broj stanovnika usled povećane smrtnosti (jedna smo od najstarijih nacija u Evropi) i ekonomskih migracija u inostranstvo. Nestankom restorana po fabrikama, promenom starosne strukture stanovništva i navika u ishrani porodice značajno se smanjila priprema jela od krompira. U većini porodica u urbanim sredinama krompir se u kući jede 5-6 puta mesečno, a ranije su naše bake i majke spremale jela od krompira za ručak pa i večeru najmanje 2 puta sedmično. Razne paste i pekarski proizvodi, kao i povećana potrošnja prerađevina od mesa uticali su na smanjenje potrošnje krompira.

Tržište supermarketa

Supermarketi generalno gledano imaju veliki značaj za plasman krompira. U Evropi se sve manje krompir prodaje u mrežastoj vreći od 10kg i u rasutom stanju. Tendencija je malo pakovanje od 1-5kg, a posebno 2,5kg u perforiranoj plastičnoj kesi. Opran krompir ima sve veće prisustvo u marketima širom Evrope, mada je i dalje dominantan očetkan.

I u Srbiji supermarketi poslednjih godina sa snažnom reklamom na televiziji i lifletima u prodajnim objektima značajno utiču na smanjenje sezonskih skokova cena, unapređenje kvaliteta kod otkupa, veću ponudu opranog krompira tokom čitave godine, veće prisustvo manjih pakovanja, mada su pakovanje od 10kg i kupovina iz rasutog stanja još uvek dominantni. Veliki inostrani trgovinski lanci su glavni kupci krompira sa Zapadnog tržišta. Ponuda značajnih količina uvoznog krompira ranije je bila sredinom zime, a poslednjih 7-8 godina kreće već od novembra. Veliki problem u plasmanu domaćeg krompira predstavljaju visoke marže posrednika u prodaji, kao i marže prodavaca.

Uvoz krompira

U poslednje 3 godine uvoz konzumnog krompira je 45-50.000tona, a u poslednje 2 godine imamo i uvoz sirovine za preradu u čips od oko 16-18.000tona na godišnjem nivou, a on je uslovljen porastom prerade, delom i zbog velikih problema koje prave fitiplazme. Krajem maja i početkom juna 2024 na širem području Vojvodine ponovo se kao i u prethodne 2 godine dogodio napad fitoplazmi (Stolbur fitoplasme) u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. To se poslednjih godina javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog krompira jer su gumaste krtole  neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne krtole se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda itd. su česti domaćini za ove patogene.