Lipe su mirno, pitomo prigradsko mesto u Podunavskom okrugu, koje danas broji nešto manje od tri hiljade stanovnika. Smešteno jugoistočno od Smedereva, ovo selo ima dugu istoriju – prvi put se pod imenom Lippe pominje još u 18. veku, u doba austrijske vladavine. Nekada su meštani živeli u Starim Lipama, bliže reci Jezavi, ali su se, bežeći od poplava, preselili na uzvišenije i bezbednije mesto, gde danas živi porodica koja svojim primerom inspiriše.

Nema tu zvuka sirena. Nema gužve, niti galame. Ovde, u selu Lipe kod Smedereva, gde se jutra bude uz poj ptica, a deca odrastaju slušajući mukanje krava umesto zvona budilnika, gradi se nešto veliko – ali ne da bude grandiozno i neukusno, već od znoja, strpljenja i porodične ljubavi.

Dobro došli na farmu porodice Nikolić, koja svoj život i budućnost gradi u skladu s prirodom, u ritmu zemlje i stada. Mesto gde Dušan Nikolić, snažan, kršan momak s toplim glasom i sigurnim korakom, nije potražio sreću u belom svetu, već ju je pronašao baš ovde – na svom imanju, u glasovima svoje dece, u pogledu supruge koja, s bebom u naručju, stoji na pragu štale i gleda kako njihova ćerkica, razdragana i sa osmehom do ušiju, nosi porcije sena svojim „kravicama“. Prilazi im bez straha, kravice takođe potpuno mirno gledaju u svoju mladu gazdaricu i sa zadovoljstvom uzimaju seno iz njenih ruku.

To nije samo porodični trenutak. To je prizor života koji ima smisao. Gde je rad svetinja, a ljubav podloga svake odluke.

Farma se ne nalazi na kraju sela, već u njegovom srcu – među voćnjacima, starim kućama i dvorištima u kojima pseći lavež i dečji žamor ne prestaju. U novu štalu, tek završenu, uloženo je više od 40.000 evra. Sa strane to deluje kao objekat od cigle i čelika, ali za porodicu Nikolić – to je kruna njihovog truda, rezultat hiljada radnih sati, i temelj budućnosti. Nije sve to došlo samo od sebe, Dušanovi roditelji takođe su se bavili stočarstvom i danas sa njim nastavljaju posao.

– „Bavimo se stočarstvom više od 30 godina, ali u poslednjoj deceniji ozbiljno ulažemo u poboljšanje proizvodnje“, kaže Dušan Nikolić. „Svi smo uključeni – ja, moji roditelji, supruga. Ona je sada više s bebom, ali kad god treba – tu je.“

U štali imaju 30 grla – sve čistokrvni simentalci. Osam muznih krava daju u proseku po 20 litara dnevno, što znači da se oko 100 litara mleka predaje mlekari svakog dana. Tu su i osam steonih junica, od kojih će se pet oteliti početkom leta, kao i nove mlade junice koje će do kraja godine ući u proces muže. Seme bikova je kvalitetno, pa se očekuje i dobar podmladak.

„Skoro sva grla su naša. Osemenjavamo samo sa proverenim, vrhunskim bikovima. Ne kupujemo, već stvaramo sopstveno stado. Genetika nam je prioritet“, naglašava Dušan.

Farma je projektovana tako da može da primi 26 muzara (u dva reda po 13) kao i tri boksa za tov junadi sa po 10 mesta. Oni su već izgrađeni i čekaju svoje nove stanare. Uz to, porodica obrađuje više od 40 hektara zemlje – deset je pod lucerkom, a ostatak pod kukuruzom, suncokretom i žitaricama.

– „Sve što jedemo i sve što stoka jede – mi sami proizvedemo. Silažu, lucerku, čak i koncentrat imamo iz svojih ambara. Samo premikse kupujemo. Imamo svoje mlinove i sve pripremamo sami“, dodaje.

Da bi oprema i razvoj bili ekonomičniji, Dušan je u decembru prošle godine ušao u PDV sistem, nakon što su kupili novi traktor – belorus. Sada polako dodaju priključne mašine – najnovija je tanjirača iz Vršca, a narudžbina je realizovana preko saradnje sa firmom MBV, kojoj se zahvaljuju na saradnji. Lepo je to kada kupac pohvali trgovca, i to od srca.– „Jednu po jednu stavku rešavamo. Ne čekamo. Ne kukamo. Ako se nešto kasni, mi idemo dalje“, kaže on, osvrćući se na još neisplaćene subvencije za mleko i podsticaje po hektaru. Očekuje svakog dana da će novac biti isplaćen. Pohvaljuje i to što je novi ministar baš došao iz struke – i to stočarske.

Dok on govori, iza njega se čuje glas ćerkice. Dotrčava do njega, uhvati ga za ruku, i zajedno ulaze u štalu. Majka, s bebom u naručju, posmatra taj prizor. To je njihov život. Njihov izbor.

Oni ne traže pažnju. Ne jure svetlo reflektora. Oni grade. Polako, temeljno, s ljubavlju. I upravo zato zaslužuju da se o njima čuje.

Uskoro će završiti i mlekar u kojem će smestiti laktofriz i biće postavljen mlekovod, toalet i sve što je potrebno za savremenu farmu. Sve će biti potpuno spremno za nove pobede i kvalitet. Zadovoljni su trenutnom otkupnom cenom mleka i saradnjom sa Imlekom, koji od početka otkupljuje njihovo mleko. Verovali ili ne – Dušan, iako već veliki čovek u svakom smislu, ne pije mleko – ali farmerski život obožava.