Paprika je jednogodišnja biljka iz porodice Solanaceae. Paprika se koristi kao povrće, začin i lek. Cenjena je zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine u svežem ili prerađenom stanju (konzervisana i smrznuta, sušena).
Postoji veliki broj vrsta paprike, koje odlikuju različiti oblici, veličina ali i kvalitet samog ploda. Kod nas su najčešće zastupljene babure, polubabure kao i njene podvrste koje se razlikuju po načinu korišćenja (za ajvar, pečenje, sirovu konzumaciju).
Koren je vretenast, razgranat ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte (50-70 cm). Nadzemni deo je drvenast u donjem delu. Listovi su jednostavne građe, sastavljeni od peteljke i desetak centimetara dugačke usko jajaste i pri vrhu zašiljene liske. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.
Sadnja paprike na otvorenom polju počinje sredinom maja i mnogi povrtari su trenutno u procesu pripremanja iznošenja rasada iz plastenika na otvoreno polje. Preporuka stručnjaka je da se rasađivanje obavlja od 15. do 25. maja kada su u pitanju niži predeli, a od 25. do 1. juna za više predele. Paprika je topla biljka i sadi se kada prestane opasnost od mrazeva i kada se temperatura zemljišta ustali na 15 stepeni. Izbegavati ranu sadnju jer kada je zemljište hladno koren se slabo razvija, rast je usporen i listovi žute. Potrebno je voditi računa o vremenskim prilikama i shodno tome pristupiti sadnji paprike na otvorenom. Biljke posađene kasno se teško održavaju (ako su temperature u tom periodu visoke) i pate od nedostatka vlage.
Zemljište
Paprika je topla biljka, zahteva plodna, strukturna zemljišta, dobrog vodno-vazdušnog režima i povoljnih fizičko-hemijskih osobina, a najbolja su černozem i aluvijalna zemljišta. Kao predusev za papriku mogu se sejati strne žitarice, trave, jednogodišnje grahorice dok su loši predusevi za papriku: paradajz, krompir i patlidžan. Kako bi se ispoštovao pravilan plodored paprika se na istoj parceli može saditi tek nakon 5 godina. Najbolje rezultate daje na dubokim, rastresitim i bogatim humusnim zemljištima, sa rN zemljišta 6,0-6,8.
Rasađivanje i razmak sadnje
Rasad se pre presađivanja mora prilagoditi na nove uslove na otvorenom polju i proći kroz proces kaljenja. Dve sedmice pred rasađivanje manjim brojem zalivanja i češćim provetravanjem rasad je spreman za presađivanje na otvoreno polje, kada je u fenofazi 6 do 8 listova, visine stabla 15 do 25 cm i ima dobro razvijen korenov sistem. Sadnja se obavlja ujutru ili uveče nakon kiše ili zalivanja u redove, najčešće dva ili četiri reda sa razmakom 50 do 60 cm između redova i rednim razmakom od 20 cm, za bujne sorte razmak može ići i na 70 cm. Voditi računa da temperatura vazduha i zemljišta pri rasađivanju bude minimalno 15 °C.
Navodnjavanje
Navodnjavanje paprike je važna i bitna stavka u proizvodnji, naročito nakon samog presađivanja kada je biljka i najosetljivija. Dobro planirano i obavljeno navodnjavanje utiče na što bolje ukorenjavanje biljke. Takođe u fenofazama cvetanja i formiranja plodova navodnjavanje mora biti intenzivno kako bi prinosi bili zadovoljavajući ali i pažljivo dozirano jer suviše vlažno zemljište može dovesti i do sušenja biljke. Navodnjavanje paprike na otvorenom uglavnom se obavlja po sistemu kap po kap.
Prihrana
Proizvodnja povrća na otvorenom zahteva stalno prihranjivanje biljaka naročito u periodu intenzivnog navodnjavanja.
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebno je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovno đubrenje zemljišta ovbavlja se u jesenje-zimskoj brazdi gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ha ili NPK 7:14:26 a kao dopunsko đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva i na osnovu dobijene analize odrediti potrebu za đubrenjem.
