U doba kada se poljoprivreda susreće sa većim izazovima od klimatskih promena, problema sa radnom snagom i sve većih zahteva za kvalitetnom hranom, poljoprivrednici sve češće posežu za tehnologijom. Precizna poljoprivreda je jedan od najvažnijih pravca modernog agrara koji se koristi za efikasniju, ekonomičniju i održivu proizvodnju hrane. U pitanju je sistem zasnovan na podacima, senzorima i dronovima koji omogućava da se svaka biljka gaji uz maksimalnu efikasnost i minimalne gubitke.
Prvi podaci o preciznoj poljiprivredi javljaju se početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su se pojavili prvi sistemi za mapiranje prinosa. Napretkom tehnologije, posebno poslednjih nekoliko godina, precizna poljoprivreda je postala izuzetno važan deo modernog agrara. Sve više zemalja uvodi ove sisteme, uključujući i Srbiju, uz podršku subvencija. Iako na prvi pogled deluje kao veliko ulaganje, prema proceni stručnjaka uloženi novac se vraća već u prvoj, najkasnije drugoj godini proizvodnje.
Ovaj pristup se sve češće primenjuje u proizvodnji kukuruza, jedne od najvažnijih kultura u Srbiji. Dok je prosečan prinos kukuruza koji se gaji na tradicionalan način između sedam i osam tona po hektaru ( uz optimalne vremenske uslove) precizna poljoprivreda omogućava prinos od devet, 10, pa čak i 12 tona bez povećanja troškova, a često i uz značajne uštede.
Precizna poljoprivreda ne kreće sejalicom, već geografskim mapiranjem. Podaci o Ph vrednosti, vlažnosti, organskoj materiji i strukturi zemljišta prikupljaju se senzorima ili uzorkovanjem. Na osnovu toga kreiraju se agrozone, odnosno delovi parcele koji se razlikuju po plodnosti i potrebama. Njiva više nije „jedna celina“, već mreža različitih zona, a poljoprivrednik dobija mogućnost da obrađuje svaku zonu precizno i prilagođeno strukturi samog tla. Traktori opremljeni GPS navođenjem i preciznom mehanizacijom seju seme u gotovo idealnim razmacima, uz mogućnost da se gustina setve menja u hodu, pa da bude gušća u plodnijem delu njive, a ređa tamo gde tlo ima manji potencijal. Istovremeno, đubrenje se vrši prema stvarnoj potrebi zemljišta čime se štedi đubrivo i smanjuje rizik od zagađenja. Senzori za vlagu u zemljištu, povezani sa automatskim sistemima za navodnjavanje, aktiviraju zalivanje samo kada je zaista potrebno. Ovim se čuva voda, energija i izbegava prevelika vlaga koja može da našteti korenovom sistemu useva koji se gaji.
Jedan od najvećih benefita precizne poljoprivrede je efikasna borba protiv bolesti i štetočina. Umesto da se čitava parcela prska istom količinom pesticida, koriste se dronovi i satelitske mape za rano otkrivanje problema. Promena boje ili gustine vegetacije signalizira pojavu bolesti ili štetočina pre nego što to farmer primeti. Meteo senzori i lokalne stanice mere temperaturu, vlagu vazduha i količinu rose, upozoravajući na pojavu gljivičnih infekcija koje mogu značajno umanjiti prinos kukuruza. Softver može predvideti rizik i predložiti preventivne ili ciljane mere, smanjujući troškove i zagađenje.
Kako su precizno izračunali stručnjaci proizvodnja kukuruza uz preciznu poljoprivredu povećava prinos u proseku od 10 do 30 odsto po hektaru, dok se troškovi za pesticide i đubriva smanjuju i do 50 odsto. Dobit nije samo ekonomska već i ekološka, čuva se plodnost zemljišta, voda se racionalnije koristi, a krajnji proizvod je zdraviji.
Kako ističu stručnjaci, u narednim godinama očekuje se primena veštačke inteligencije, autonomnih mašina i senzora u realnom vremenu koji će omogućiti poljoprivrednicima da upravljaju svojom njivom preko mobilnog telefona i donose odluke na osnovu prikupljenih podataka. Srbija već ima primere uspešne primene ovog sistema, posebno u Vojvodini, gde se pojedina gazdinstva u potpunosti oslanjaju na digitalno upravljanje. Mnoge kompanije i poljoprivredne zadruge ulažu u edukaciju i opremu, a država sve više podržava inovacije u agraru kroz subvencije i programe. Precizna poljoprivreda više nije luksuz, već potreba i realnost zato što koristi nauku, tehnologiju i iskustvo kako bi se svaki hektar iskoristio na najbolji mogući način. Najbolje od svega je što ova tehnologija više nije toliko skupa kao ranije, a moguće je i udruživanje (recimo za kupovinu drona) dok su benefiti i ušteda očigledni već u prvoj godini korišćenja alata precizne poljoprivrede.
