Po svom geografskom položaju Srbija ima gotovo idealne uslove za organsku proizvodnju. Međutim, prema dosadašnjim podacima u našoj zemlji ima oko 7.000 organskih proizvođača hrane na 35 lokacija i na oko 24.000 hektara što je tek 0,85 odsto ukupne obradive površine u Srbiji. Najveći deo onoga što se proizvede ide u izvoz, čak i na zahtevna tržišta kao što su Amerika i Kanada, što donosi zaradu od oko 50 miliona evra godišnje.
Srednom juna otvorena je javna rasprava (koja je trajala do 5. jula) o Nacrtu zakona o organskoj proizvodnji kojim se uvode važne izmene koje će uticati na sve učesnike u lancu organske proizvodnje. Šta to konkretno znači za same proizvođače i zašto je neophodno uvesti ove novine za Agrobiznis magazin je govorila prof. dr Snežana Oljača profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, predsednik UO Serbia Organika i jedan od najvećih srpskih stručnjaka za organsku proizvodnju.
Šta ovaj Nacrt zakona, pa i sam zakon, donosi dobro organskim proizvođačoma?
-Nacrtom zakona o organskoj proizvodnji se obezbeđuje zakonski okvir usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije, transparentnost i pouzdanost sistema i bolja zaštita proizvođača i potrošača. Proizvođači će moći da proizvode po metodama organske proizvodnje koji će biti iste kao one u EU, a potrošači će biti sigurniji da su organski proizvodi dobijeni korišćenjem pouzdanih metoda organske proizvodnje. Regulativa u oblasti organske proizvodnje u Srbiji će biti kompletna kada se pored zakona usvoje i podzakonska akta (pravilnici) koji će detaljno propisati sve aspekte organske proizvodnje.
Šta ove promene znače za nosioce sertifikata?
-Nosilac sertifikata nije pravno lice ako su u pitanju individualni proizvođači vlasnici poljoprivrednih gazdinstava. Ako je u pitanju grupa proizvođača, tu je novina da oni moraju biti organizovani i registrovani kao pravno lice (najčešće udruženje) koje je nosilac sertifikata. Do sada je u tom slučaju nosilac sertifikata bilo takođe pravno lice, ali firma organizator proizvodnje (najčešće firma koja ima neki skladišni ili preradni kapacitet) koja je organizovala proizvođače i otkupljivala njihove proizvode.
Koliko je značajan Registar organskih proizvođača i koje su njegove dobre strane?
-Registar proizvođača nije novina kod nas jer smo imali i do sada informacije o organskim proizvođačima na stranici Ministarstva poljoprivrede. Videćemo kako će izgledati novi formalni registar i on je važan jer ćemo na jednom mestu imati informacije ko se bavi kojom vrstom proizvodnje i druge relevantne podatke. To će biti razrađeno detaljnije kad se donesu novi pravilnici.
Šta bi, po vašem mišljenju, država mogla još da uradi kako bi se poboljšao položaj organskih proizvođača u Srbiji?
-Država bi trebala posebno da obrati pažnju na redovniju isplatu subvencija za organske proizvođače, jer smo svedoci sve češćeg kašnjenja isplata. Time su naročito pogođeni organski proizvođači, jer su bili isplaćeni mnogo kasnije od drugih ili još nisu isplaćeni za 2024. godinu. Stiče se utisak da su oni u potpunosti zanemareni jer ih je mali broj. Drugi aspekt su edukacije, koje su jako značajne, jer zbog neinformisanosti i neznanja ljudi greše i ulaze u probleme u proizvodnji. Država bi po tom pitanju trebala više da se angažuje.
Zašto se poljoprivrednici u Srbiji teško odlučuju da pređu na organsku proizvodnju i kako ubrzati razvoj ovog sektora?
-Mnogi poljoprivrednici oklevaju da pređu na organsku proizvodnju iz razloga neinformisanosti i nedovoljnog znanja. Misle da je komplikovano i često nemoguće dobiti organski proizvod.Takođe je čest slučaj da su dozvoljena sredstva za ishranu i zaštitu bilja nedostupna ili mnogo skuplja od konvencionalnih. Istina je da je lista dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja mnogo manja nego onih za konvencionalnu proizvodnju, a naši proizvođači nisu navikli ili ne znaju da primenjuju preventivne mere da ne dođe do zaraze ili napada štetočina.
Koliko je važan razvoj organske proizvodnje za srpsku poljoprivredu, društvo i državu u celini?
-Razvoj organske proizvodnje u jednoj zemlji je veoma važan jer time dobijamo više proizvoda na tržištu koji su bezbedniji i nutritivno vredniji. Time posredno utičemo na očuvanje i unapređenje zdravlja našeg stanovništva. Sa druge strane važan cilj organske proizvodnje je i očuvanje prirode i prirodnih resursa ove zemlje. Organska proizvodnja čuva i unapređuje zemljište kao najvažniji resurs u poljoprivredi, pa i druge resurse kao što su vode ili biljni i životinjski genetički resursi. Tom proizvodnjom možemo očuvati i zaštititi stare autohtone sorte biljaka i rase domaćih životinja i od njih dobiti dobro poznate autohtone proizvode višeg nivoa prerade.
Kako pomoći poljoprivrednicima da dobiju prave informacije na pravom mestu o organskoj proizvodnji?
-Već sam pomenula slabu informisanost proizvođača gde bi država mogla da pomogne preko stručnih savetodavnih službi. Sami proizvođači bi trebalo da se organizuju i udružuju pa se tako mogu organizovati obuke i drugi vidovi edukacija (posete organskim proizvođačima i sl.). Naravno jako je važno da se o organskoj proizvodnji stalno obaveštava javnost preko medija i drugih sredstava komunikacije.
Da li je veća cena organskih proizvoda dovoljan motiv da proizvođači pređu sa konvencionalne na organsku proizvodnju?
-Sama cena nije uvek dovoljan motiv. Cene nisu stabilna kategorija i često variraju u zavisnosti od tržišta. Kod nas su najčešći motivi subvencije, obazbeđen plasman (kroz organizovane grupe) i često se, na terenu usrećemo sa gradskim ljudima koji prelaze da žive na selo i otpočinju organsku proizvodnju. Čest motiv za prelaz na organsku proizvodnju je zdravlje, naročito dece.
Kako naš najbolji stručnjak za organsku proizvodnju koja bi bila vaša poruka srpskim poljoprivrednicima, a koja organskim proizvođačima?
-Velika je odgovornost poljoprivrednika jer proizvode hranu za stanovništvo naše zemlje. Od nje nam zavisi zdravlje i budućnost. Moja poruka bi bila da svi razmisle kako proizvode hranu, da budu pošteni i slede uputstva kad upotrebljavaju pesticide. Takođe da svi dobro razmisle kakvu zemlju ostavljamo potomcima i da li će oni imati jednake mogućnosti da proizvode hranu u budućnosti, kao što ih mi imamo u sadašnjosti. Organskim proizvođačima želim da istraju, da šire i razvijaju proizvodnju što je više moguće.