Mada latinski naziv karanfila potiče od grčke reči koja znači „bog“, ovaj cvet je kod nas popularan kao  seoski lepotan. To ne znači da ne predstavlja izazov za baštovane – postoji više od trista varijeteta, a mi vam u galeriji predstavljamo neke od najlepših.

Karanfila ima mnogo vrsta, i kod nas je veoma raširen i poznat pre svega zbog svog prekrasnog cveta različitih boja, a i zbog toga što njegovo gajenje i nega nisu teški i komplikovani. Ima ga mnogo vrsta, ali uglavnom sve potiču od divljeg karanfila – Dianthus caryophylloc-a.  Ima ih raznovrsnih boja, pa čak i šarenih, jednostavnih i duplih.

Zemlja za  sadnju karanfila se uvek ponovo priprema u gredicama visine 20-25 cm. Ona treba da je plodna, rastresita, i  sterilisana. Najbolja je peskovita ilovača sa dodatkom krupnozrnog treseta i zgorelog stajnjaka.

Sadnja se obavlja u lejama. Gustina sadnje u letnjem periodu je 44 kom/m², u proleće 40 kom/m², dok je u januarskoj sadnji gustina 32 kom/m². Ako se planira tempirana jednogodišnja proizvodnja, npr. za 8. mart, onda gustina sadnje može da bude i do 58 kom/m².

Karanfil se sadi u rano proleće da bi se brao pred Novu godinu, a posađen u junu bere se za 8. mart. Mreža se postavlja odmah posle sadnje, kako bi biljke pravilno urastale u nju. Kako biljka raste, postavljaju se novi horizontalni redovi mreže, da bi stabljika ostala prava. Kod jednogodišnjeg zasada postavlja se pet nivoa, a kod dvogodišnjeg 7-8. Prvi nivo je na visini od 12 cm, drugi na 30 cm, a ostali na 20 cm jedan iznad drugog. Ovo je iz razloga što u stablu karanfila nema dovoljno mehaničkog tkiva koje bi držalo uspravno jako krupan i težak cvet. 

Karanfil se množe razmnožavati semenom, reznicama, položenicama i makrotiranjem. Najjednostavnije i najlakše razmnožavanje je reznicama, jer će se sigurno dobiti ono što se želi, tj. neće biti nikakvih degeneracija ili ukrštavanja. Krajem avgusta do polovine septembra uzimaju se za reznice čvrsti i zdravi vršni mladi izdanci koji se odvoje od staroga korena i odseče donja dva do tri listića, a ostali listići se do polovine skrate.

U vrtu je baštenski karanfil u leji uglavnom u kombinaciji sa upadljivim višegodišnjim biljkama i onim sa krupnim cvetovima. Često ukrašava ivicu staze, rubne površine u vrtu, i vrtne gredice. Dekorativno ostrvce od baštenskih karanfila je posebno zanimljiv koloristički detalj u kamenitom vrtu. I kada ne cvetaju ove biljke svojim listovima stvaraju srebrnasti pokrivač koji krasi vrt. Baštenski karanfil se seje u martu u hladna klijališta ili u teglice na prozorskim daskama, ili direktno na otvoreno od druge polovine aprila.

Baštenski karanfil ne voli prekomerno zalivanje, jer to može dovesti do propadanja korena i uginuća biljke.

Treba izbegavati i previše laganu, i previše tešku zemlju za sađenje baštenskog karanfila. Odgovara mu hranljivo zemljište, krečno i propusno.