U srcu Bačke, u mestu Silbaš, porodica Miletić već godinama uzgaja mak – biljku koja, osim što oplemenjuje njive svojim nežnim cvetovima, daje i vredan plod koji se koristi u domaćinstvima širom Srbije.
„Moj suprug i ja dolazimo iz Silbaša, iz porodice Miletić. Bavimo se proizvodnjom maka“, započinje priču Nataša Miletić, poljoprivrednica koja sa suprugom vodi sopstveno gazdinstvo.
PG Mileticki je porodični posao u pravom smislu te reči – svi članovi porodice uključeni su u proces, a njihov slogan „Od zrna do prvog zalogaja“ simbolično oslikava zaokružen proces proizvodnje koji se odvija isključivo u okviru gazdinstva.
Mak se, objašnjava ona, seje u jesen, tokom oktobra i novembra, a žetva se obavlja u junu. „Žetva se radi kombajnom, zatim sledi selekcija maka i prodaja može da počne“, dodaje Nataša.
Proizvodnja ove biljke nije teška, ali zahteva puno rada oko njega. Procena je da se u Srbiji gaji na 1.000 hektara, a prinos nije veći od 1.500 kilograma po hektaru. Uzgajaju se najčešće dva tipa – plavi i beli, a podelu je napravila upravo boja semenki. U plavičastim ili belim, sitnim zrncima nalazi se čak 60 raznih ulja i masnih kiselina koji se koriste u ishrani, dok se iz suvih čaura dobijaju morfijum i drugi alkaloidi za potrebe farmaceutske industrije.
Bašte u Vojvodini nekada su bile potpuno nezamislive bez prelepih belih ili lila cvetova maka, koji se uzgajao pored već tradicionalnog povrća. Danas je ove biljke sve manje u baštama, bez obzira što su vojvođanski rezanci sa makom, kao specijalitet regiona, dospeli i u pesmu (Đorđa Balaševića). Baštovani koji ga seju, gaje ga uglavnom za sopstvene potrebe ili tek toliko da se koji kilogram nađe i za prodaju na pijaci.
Porodica Miletić obrađuje četiri hektara zemljišta pod makom. „Nije to previše zahtevan posao“ kaže Nataša, ističući da sve seme potiče iz sopstvene proizvodnje. „Svake godine sejemo mak od naših zrna, tako da je sve domaće.“
Proizvodnja maka kod Miletića nije samo posao, već i način da se održi tradicija i poveže s potrošačima. „Prodajemo mak u manjim količinama, najviše na pijacama i kod kuće, a učestvujemo i na poljoprivrednim manifestacijama“, kaže ona.
Kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, porodica Miletić ostvaruje i državne subvencije. „Imamo podršku države kroz subvencije po hektaru, kao i svi drugi proizvođači“, objašnjava Nataša.
Osim samog maka, Miletići su poznati i po domaćim proizvodima u kojima je ova sirovina glavna zvezda. „Pravimo štrudle s makom, rozen kore s makom, domaće lenje pite i baklave s makom. Na taj način promovišemo naš proizvod kroz domaću ponudu“, kaže Nataša uz osmeh.
Njihov rad svedoči da upornost, ljubav prema zemlji i tradicija mogu i danas doneti uspeh – čak i u proizvodnji koja nije masovna, ali je zato autentična i prepoznatljiva.