Na sednici Pododbora, održanoj juče, članovi Pododbora razgovarali su o zakupu državnog zemljišta kao vidu pomoći u razvoju poljoprivrede u najnerazvijenijim područjima.
Predsednik Pododbora Milija Miletić i članovi Pododbora su na sednici razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senadom Mahmutović, direktorkom Uprave za poljoprivredno zemljište Draganom Gođevac, o zaštiti imovinskog prava Republike Srbije, odnosno poljoprivrednog državnog zemljišta. Sagovornici su naveli da je krajnji rok da lokalne samouprave upute javni poziv za licitiranje državnog poljoprivrednog zemljišta 31. mart 2018. godine. Predsednik Pododbora je naveo da bi bilo korisno da se ponovo pokrene postupak za izmenu zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje.
-Svedoci smo da u poslednjih 15 godina, velike površine zemljišta nisu korišćene, i da je to zemljište korišćeno u privatne svrhe, a korist su imali samo pojedinci. Posle donosenja zakona, i dopunom istog, gde smo mogli da vidimo kolike su to površine, dali smo mogućnost malim proizvođačima, svima koji žele da se bave stočarstvom, ili nekom drugom granom poljoprivrede, mogućnost prečeg zakupa. Prednost je u tome što će proizvođači dobiti besplatno na korišćenje državno zemljište, do pet godina, a kasnije do 25 godina po povoljnim cenama da se koristi. Donošenjem novog zakona, omogućeno je da se zemljište stavi u funkciju, i da se obezbedi poljoprivrednicima da mogu da rade, – istako je Milija Miletić, narodni poslanik, i predsednik Pododbora, i dodao da će lokalne samouprave imati koristi i da će stanje u poljoprivredi biti bolje.
-Drago mi je da ste zadovoljni zakonom, ja bih krenuo od nekoliko segmenata, prvi segment je postojeći zakon o poljoprivrednom zemljištu, šansa nedovoljno razvijenih područija kako da iskoriste tu prednost, jer sve veće investicije, zaobiđu nedovoljno razvijena područija. Lokalne samouprave državno poljoprivredno zemljište sve više trebaju da tretiraju kao instrument za razvoj, i za privlačenje investicija, kako domaćih tako i inostranih. Ima različitih slučajeva od lokalne do lokalne samouprave. Predsednici opština trebaju da budu menađeri a ne trošaćije, istako je Senad Mahmutović. Menađerski treba pristupiti. U nekim slučajevima zemljišta su dobro iskorišćena i ostvaraju se prihodi u lokalnoj samoupravi.
U razgovoru koji je usledio, zaključeno je da je neophodno uspostavljanje bolje saradnje Uprave za poljoprivredno zemljište, lokalne samouprave i katastra, da se treba raditi na imovinsko pravnim odnosima.
Razgovarali su i o pozitivnim efektima Zakona o poljoprivrednom državnom zemljištu i istakli da je, od dana stupanja na snagu pomenutog Zakona, izdato na korišćenje preko 30.000 hektara zemljišta lokalnim samoupravama. Od poljoprivrede treba da imamo sto više sredstava, kao pojedinci i kao država, istakla je Dragana Gođevac.