Leblebija je biljka iz porodice mahunarki koja je sastavni deo istočnjačke tradicije i svakodnevno se koristi u istočnjačkoj kuhinji za spremanje raznovrsnih jela. Danas se leblebija najviše uzgaja u Indiji i zemljama Azije. U našoj zemlji još uvek nema široku primenu, ali se sve više koristi zbog njenog pozitivnog uticaja na zdravnje ljudi. Ova biljka se gaji zbog zrna, koje ima veliku hranjivu, vitaminsku i energetsku vrednost, kao i svarljivost do 97%. Od samlevenog zrna dobija se brašno koje se koristi u pekarskoj industriji, a može se koristiti i kao pasta za jelo ili u kozmetici za razne preparate.

Postoje dve osnovne vrste leblebije koje se uzgajaju:

• Desi – ona ima manje seme i tamnije je boje, uzgaja se u Indiji, Istočnoj Africi, Meksiku i Iranu;
• Kabuli – ona je svetlijeg i krupnijeg semena i uzgaja se u Evropi, zemljama Mediterana, Afganistanu, Indiji i Južnoj Americi.

Klija pri niskim temperaturama i dobro podnosi mrazeve, pa se u kontinentalnom delu može sejati već početkom marta.
Može se sejati na međuredni razmak od 30 – 70 cm, a razmak u redu 10 – 30 cm, što pretpostavlja potrebu semena od 50 – 150 kg/ha, u zavisnosti od krupnoće. Dubina setve iznosi 5 – 7 cm, dublja je na lakšim i suvljim zemljištima, a plića na težim i vlažnijim. Ako je posejana na širi razmak, može se vršiti međuredna kultivacija. Na našem području uslovi i način gajenja identični su kao kod soje. Osnovna obrada zemljišta počinje u jesen dubokim oranjem, a nastavlja se u proleće predsetvenim radovima. Seme se poseje kao i za soju, sa međurednim rastojanjem od 70 cm i 5-10 cm u redu.

Optimalan rok za setvu je između 15. aprila i 1. maja, dok se usev skida oko 20. avgusta. Prihrana se obavlja stajskim đubrivom u periodu osnovne obrade zemljišta i veštačkim đubrivima koja treba uskladiti sa analizom zemljišta. Zaštita zasada pod ovom biljkom je ograničena uglavnom na suzbijanje korova i međuredno kultiviranje.
Što se tiče bolesti i štetočina povremeno se mogu razviti kolonije lisnih vaši, međutim to prođe bez značajnijih posledica, a od bolesti se mogu pojaviti neke vrste mozaičkih oboljenja u periodima kada je toplo i vlažnost vazduha visoka. Navodnjavanje je preporučljivo ukoliko se desi sušni period tokom porasta lisne mase i razvoja mahune. Ako se gaji u organskoj proizvodnji, zahteva dosta fizičkog rada, najmanje 4 okopavanja, a za prskanje se može koristiti kompost od koprive.

Sto grama nauta sadrži 269 kalorija. Najveći deo zrna čine ugljeni hidrati (60%), zatim belančevine (20%) i masti (4-4,5%). Masti su sačinjene od polunezasićenih i mononezasićenih masnih kiselina koje povoljno utiču na zdravlje krvnih sudova i srca. Naut sadrži veliku količinu biljnih vlakana pa se preporučuje kod opstipacije. Biljna vlakna imaju pozitivno dejstvo na snižavanje holesterola u krvi.

Prinos koji se ostvaruje od 1ha pod nautom (leblebijama) je 2,2-3,3 t/ha.

U  100 grama kuvane leblebije ima 4,7 miligrama gvožđa

Istraživanja su pokazala da dijabetičari tipa 1 koji često konzumiraju namirnice bogate vlaknima imaju snižen nivo glukoze, a kod dijabetičara tipa 2 se može poboljšati nivo šećera u krvi, lipida i insulina. Stručnjaci preporučuju 21-25 g dijetalnih vlakana dnevno za žene i 30-38 g za muškarce.