Naša zemlja od kukuruza posejanog u Vojvodini može da othrani između 12 i 14 miliona svinja godišnje ne računajući pri tome hranu za drugu stoku, kaže rukovodilac Odeljenja za svinjarstvo pri Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Ivan Radović
Prema njegovim rečima, u Srbiji sada u oborima ima između 350.000 i 450.000 krmača, a uz ovaj podatak prof. dr Radović navodi i da svinjsko meso i nije baš previše često u ishrani stanovnika naše zemlje, bar prema statističkim podacima, jer se od ukupno 35 kilograma mesa, koliko je godišnja potrošnja po glavi stanovnika Srbije, svinjetine pojede tek 15 kilograma.
”Nalazimo se u žitnici Evrope, imamo stručan i edukovan kadar i farmere zainteresovane za tov, pa je budućnost stočarstva u proizvodnji svinja. Za dve godine žensko prase oprasi stotinu direktnih i indirektnih prasadi i zato uz stručni rad možemo doći do brzog oporavka i odgajati kvalitetne tovljenike. Ipak, potrebna nam je i drugačiji pristup ovom poslu – da proizvodnja svinja nije proizvodnja iz zadnjeg dvorišta i da svinjogojstvo ne može da bude uzgredni posao“, kaže prof. dr Radović.
Da svinjarstvo može da bude značajano u razvoju stočarstva prof. dr Radović vidi i u tome što u našoj zemlja ima oko 40.000 napuštenih tovnih objekata, koji su vlasničkim transformacijama velikih sistema ostali prazni, pa bi ih sada, uz pomoć velikih ovdašnjih farmi i onih sa skromnijim brojem svinja, brzo mogli osposobiti.
”Mogla bi se lako organizovati proizvodnja u napuštenim oborima, ali su za to proizvođačima potrebne asocijacija ili udruženje proizvođača. Treba ih organizovati, među njima naći kompetetne ljude, potom napraviti odgajivački program, definisati momenat turnusa i onda ponuditi na tržište jer individualni sistem uzgoja svinja, kakav je sada, farmerima ne donosi korist. Pogotovo zato što cenu tovljenika diktiraju nakupci, i to tako što ako u roku od pet minuta više farmera ponudi tovljenika na prodaju – cena svinja pada, ukoliko pozivi izostanu – cena kilograma tovljenika skače. To je i razlog što je cena tovljenika početkom februara bila svega 130 dinara po kilogramu“, kaže prof. dr Radović.
On ističe i da u tovu ima i drugih slabosti koji koče brojnost, pre svega to što danas svi tovljenici završavaju na liniji za klanje umesto da se ostavljaju i za priplod i što još nije uvedena mesnatost polutke.
”Departman za stočarstvo dobio je novac od Pokrajine i kupljena su tri aparata za procenu mesnatosti na liniji klanja. Uspostavili smo poslovno – tehničku saradnju s većim i manjim klanicama i počeli merenje mesnatosti, a urađen je i pregled kvaliteta tovnjenika u 2017. godini po pitanju mesnatosti, te izračunat i procenat mesnatosti u odabranim klanicama, kako bi kasnije sugerisali i sistem plaćanja“, kaže prof. dr Radović.
Mesnatost se u EU meri, navodi naš sagovornik, prema standardu SEUROP, po kojem je ekstra klasa sve što je iznad 60 odsto mesa u politki.
”EU je uvela i potklase i razdvojila i specijalizovala proizvođače jer i među njima ima razlike. U Evropi se forsiraju mesnatiji tovljenici jer to znači jefitniji uzgoj, pa više novac ostaje farmerima“, naglašava prof. dr Radović.
Izvoz može ali bez vakcine
Naša zemlja ne može da izvozi svinje jer se kod nas svinje još uvek vakcinišu protiv svinjske kuge, što nanosi veliku štetu svinjarstvu. Dok farmeri traže da se ukine obavezna vakcinacija smatrajući da je bolest prevaziđena, prof. dr Radović kaže da se mora ozbiljno povesti računa o prevenciji bolesti.
”Moramo sagledati da li imamo izgrađen sistem prevencije od suzbijanja kuge kod svinja. Ako to nemamo nema ni sigurne proizvodnje, a onda je rizik prestanka vankcinacije vrlo velik“, ukazuje prof. dr Radović.
On ukazuje da naša zemlja ima šanse da izvozi svinje u Rusiju i da Daleki istok pogotovo zato što i domaći farmeri imaju ambicije da šire tov i povećaju brojnost .
”Svedoci smo da su i stranci, i to veliki uzgajivači, zaintereoovani da ovde počnu biznis“, kaže prof. dr Radović.
