Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u našoj zemlji imaju veoma dugu tradiciju. Osamdesetih godina Srbija je imala oko 100.000 hektara pod vinogradima i izvozila je vina u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Međutim tokom devedesetih godina, kada smo kao zemlja bili izloženi atipičnim procesima i vinogradarstvo je kao i druge oblasti doživelo krah. Poslednjih godina, možemo reći da se vinogradarstvo vraća na staze uspeha, i to pre svega zahvaljujući snažnoj kampanji ministarstva poljoprivrede koje podstiče investicije u ovu oblast. Naravno da troškovi podizanja vinograda nisu mali, jer po jednom hektaru potrebno je izdvojiti između 17.000 i 20.000 evra.
Uz činjenicu da se prvi rod dobija tek u trećoj godini potrebno je i strpljenje, ali se nakon toga višestruko isplati.
A šta je potrebno znati da bi se podigao vinograd?
Pri podizanju vinograda faktori koji imaju odlučujući uticaj na vinovu lozu su svakako klima i zemljište. Klimu određenog područja čine: temperatura, vlaga, vetar i broj sunčanih dana tokom godine. Za uspešnu proizvodnju grožđa najpovoljniji su rejoni sa umerenom klimom. Temperatura je važan činilac za rast i razvoj vinove loze. Ali potrebna količina temperature zavisi od fenofaze u kojoj se loza nalazi. . Pri pupljenju optimalna temperatura je između 10 i 20°C .
Za intenzivan razvoj vinove loze i razvoj okaca potrebna je između 25 i 30°C . Temperatura niža od +15 °C izaziva usporen rast odnosno cvetanje. Najpovoljnija temperatura za razvoj i sazrevanje bobica grožđa je između 28 i 32 oC, a pri vrednosti ispod 14 °C sazrevanje se usporava. Vlaga je značajna za vinovu lozu jer se pomoću nje transportuju neorganske materije od korena do lišća. Na normalan razvoj veliki uticaj ima i vlaga koja se nalazi u vazduhu u vidu vodene pare. Najpovoljnija vlažnost vazduha je od 70%-80%. Za vegetaciju vinove loze bitna je i količina padavina i kako su one raspoređene tokom godine. U našim uslovima optimalna količina padavina je od 600-800 mm godišnje. Vetar može delovati povoljno ili nepovoljno na razvoj i porast vinove loze. Laki i blagi vetrovi omogućavaju mešanje vazduha kao i lakše i brže sušenje lišća posle kiše, umanjujući time opasnost od gljivičnih oboljenja. S druge strane jaki vetrovi su štetni, jer lome mlade lastare, naglo rashlađuju vazduh, izazivaju hladne kiše, isušuju zemljište, pojačavaju sušu, i povređuju lozu.
Zemljište utiče na vinovu lovu pre svega svojim mehaničkim i hemijskim sastavom. Veći prosečni prinosi se postižu na dubljim i plodnim zemljištima, ali je procenat šećera u grožđu niži. Na lakšim, propusnim i krečnim zemljištima ostvaruje se manji prinos, ali je kvalitet grožđa i vina daleko bolji. Na zemljištu određenom za sadnju vinove loze mora se pre sađenja izvršiti niz agrotehničkih i meliorativnih mera. Tu se pre svega misli na: krčenje, rigolovanje, odvodnjavinje i navodnjavanje, nivelisanje i đubrenje. Kao najbolji položaj za vinovu lizu smatra se blaga kosina sa južnom i jugozapadnom ekspozicijom i nadmorskom visinom od 100 do 400 m. Sadnja i nega vinove loze Sama sadnja znači odabir željenog sortimenta, utvrđivanje optimalnog vremena i dubine sadnje i razmaka između loznih kalemova. Što se tiče vremena sadnje ona se vrši u proleće i jesen.
Mada je kod nas zastupljenija prolećna koja traje od polovine marta do druge polovine aprila. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, na težim, lozni kalemovi se sade na dubini od 30 do 40 cm, a na lakim, propusnim zemljištima na dubini 60-80 cm. Razmak između loznih kalemova je 1-1,5 m u redu i 2-3 m između redova, što znači da je po hektaru potrebno između 2500 i 3500 sadnica.
Naravno lozu je nemoguće gajiti bez naslona jer se tad slabo razvija i napadaju je razne bolesti. Naslon najčešće čini splet stubova povezanih žicom. Čokoti vinove loze u prve 3 godine nalaze se u fazi intenzivnog razvoja korenovog sistema i formiranja uzgojnog oblika. Zato je u ovom periodu neophodna stalna nega. Pošto se u proleće prilikom sađenja loze zemlja u vinogradu prilično ugazi, ona se mora prekopati. Ako se to ne učini, zemlja će se osušiti i na površini se stvara kora koja će ubrzo ispucati. Kao direktna posledica pucanja kore javlja se naglo gubljenje zemljišne vlage što u sušnom periodu može vrlo negativno da utiče na prijem loze. U toku vegetacije iz mladog čokota izbiće zeleni lastar. Obično izbija više lastara, ali se ostavljaju samo 2-3 najjača, koji se vezuju uz naslon dok se slabiji uklanjaju. Čim se zemlja u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, vinograd se odgrće. Čokoti se odgrću od spojnog mesta. U drugoj godini neophodna je i primena hemijskih sredstava radi zaštite od bolesti i štetočina.
U trećoj godini se obavljaju sve agrotehničke mere kao i u prethodne dve, s tim što se u trećoj godini javlja i prvi ozbljniji rod pa je u jesen potrebno organizovati berbu. Još jedna važna mera, a koja se stalno obavlja u vinogradu jeste rezidba. U našim krajevima najčešće se primenjuju zimska (za vreme zimskog mirovanja) i rana prolećna (za vreme suzenja loze).
