U nedostatku svežeg voća, ali i ne samo tada, može nam poslužiti običan, često prezren i neopravdano omalovažavan šipurak (Rosa canina) – plod divlje ruže. Šipurak i danas koriste razni narodi, naročito oni iz severnih i hladnih krajeva, dok je u našem podneblju njegova upotreba još nedovoljna i pored toga što se o vrednosti šipurka već dosta zna. Cveta u maju.

Plod, šipurak, sazreva krajem leta i početkom jeseni, pa je berba najčešće u  septembru.  Divlja ruža je zajedničko ime za mnoge vrste, podvrste i niže botaničke jedinice, jer se sve one koriste za sakupljanje zrelog šipurka. Vrlo je rasprostranjena kod nas – može se naći na svim nadmorskim visinama, najčešće u svetlim šumama, na proplancima i pašnjacima. Od divlje ruže, kao vitaminski koncentrat, koristi se šipurak. Bere se dok je nedozreo, tvrd, sjajnocrven, crveno-narandžast ili, kako se još kaže, cinober-crven. Prezrele i meke plodove ne treba sakupljati, jer oni, kao i zeleni šipurci, imaju manje vitamina. Sveži šipurci se mogu pripremiti tako da se svakodnevno daju kao prijatna poslastica i važna biološka hrana deci, malokrvnim bolesnicima, rekonvalescentima i drugim osetljivim osobama. Pošto je korišćenje šipurka u dijetalnoj ishrani i proizvodnji raznih korisnih savremenih preparata u stalnom porastu, naročito u industrijski razvijenim zemljama, divlja ruža se u svetu sve više gaji. Ukoliko se šipurak bere za zimu, on se mora osušiti, ako se ne prerađuje na drugi način. Može se sušiti ceo ili u polutkama, direktno na suncu ili kraj toplotnog izvora.

Najviše vitamina C ima u zrelom šipku koji još nije omekšao i počeo da gubi svetlocrvenu boju. Šipak je pored toga bogat izvor karotina i vitamina P. U šipku ima još i vitamina B1, B2, E i K. U  košticama ima dosta vitamina E i vanilina, od čega stučene koštice imaju prijatan miris. Čini se da je šipak iz naših severnijih, hladnijih i vlažnijih područja bogatiji vitaminom C, dok je u plodovima iz toplijih, suvih i sunčanih krajeva nađeno više šećera. Plod je bogat (omega 3 i 6  zdravim masnoćama, beta karotenom, organskim kiselinama, pektinima, fitoncidima, eterskim uljima, flavonoidima i vitaminima B1, B2, E, K, P i A). Redovno ispijanje čaja od šipka savetuju lekari i stručnjaci. Kao preventiva nastanka bubrežnog kamenca, upalu bubrega i mokraćnih kanala.

Čaj od šipka koristi se i kod upalnih procesa bubrega, pogotovo za sprečavanje novih oboljenja. Ljudi kod kojih lako dolazi do skupljanja peska i kamenaca u bubrezima ili bešici trebalo bi duže piti čaj od šipka. Čaju od šipka nije potrebno dodavati šećer jer je šipak sam po sebi slatkast. Može da se meša i s drugim biljkama. Zbog kiselkastog ukusa šipkov čaj je prijatno osveženje kod bolesti s temperaturom.

Prema tome, šipurak, bar u toku zime, treba da koristi svako domaćinstvo: i kao čaj, ukusan je i blagotvoran napitak. Od divlje ruže, u lekovite svrhe koristi se i cvet, kao taninska sirovina, jer je dobar antispetik i aroamtično sredstvo koje steže spolja i iznutra. Od njega se prave ružin med i sirup. U Francuskoj se i sada spravlja sirup kao sredstvo za blago čišćenje i daje se posebno deci. U narodnoj medicini upotrebljava se i seme divlje ruže kao sredstvo za pojačanje mokrenja, protiv reume i išijasa. Seme sadrži do 10% masnog ulja, oko 0,3% etarskog ulja, mineralne sastojke i druge aktivne materije.  Pripremanje mešavine čaja, koja se vrlo uspešno može koristiti umesto ruskog ili kineskog, vrlo je jednostavno: u jednakim delovima pomešaju se listovi kupine, maline, šumske jagode, ribizle i šipci. Kašičica ove mešavine prelije se šoljom vode i zagreva do ključanja. Potom se poklopi i ostavi da stoji pola sata, procedi i po ukusu zasladi. Čaj može da se pije i hladan, kao osvežavajući napitak. Za laku noć Kašiku zdrobljenog šipka kuvati 5 minuta sa 300g vode, dodati 2-3 lista nane i poklopiti. Posle dva sata procediti i zasladiti medom. Ukoliko se pije posle večere, umesto vode, ovaj prijatni napitak obezbediće vam dobar – dubok i miran san.