Razvojni fond Vojvodine je početkom godine predstavio nove konkursne linije za finansiranje investicija u privredi i poljoprivredi.

Osim već dobro poznatih kreditnih linija, na prezentacijama Fonda pažnju su privukle i dve nove dugoročne kreditne linije. Jedna je namenjena poljoprivredi u okviru IPARD programa, a druga razvoju turizma. Novi konkrusi su raspisani s poboljšanim uslovima kreditiranja.

Direktor Fonda Goran Savić navodi za „Dnevnik” da su nove konkursne linije nastale kao rezultat dobre saradnje Razvojnog fonda Vojvodine, privrednika i poljoprivrednika na terenu.

– Osluškujemo njihove želje i predloge – navodi Savić. – Kao rezultat zajedničkog rada, došli smo do novih kreditnih linija za kojima vlada veliko interesovanje.

Za registrovana poljoprivredna gazdinstva su aktuelna četiri nova konkursa. Tri se odnose na dugoročne kredite za poljoprivredu, kupovinu poljoprivrednog zemljišta i nabavku nove mehanizacije, a jedan nudi kratkoročne kredite za kupovinu obrtnih sredstava u poljoprivredi.

Konkursi i za lokalne samouprave

Razvojni fond Vojvodine u ponudi ima i konkurse namenjene jedinicama lokalnih samouprava, javnim preduzećima, institucijama i ustanovama čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. Takođe ima konkurse za mikro, mala i srednja pravna lica.

Namena konkursa je pretfinansiranje realizacije projekata odobrenih u okviru IPA programa i programa koji su finansirali bilateralni donatori.

Savić navodi da Fond prati i podsticaje drugih nadležnih organa. Tako je konkurs za dugoročne kredite koji se odnosi na investicije u poljoprivredi u okviru IPARD programa formiran u skladu s odgovarajućim pravilnikom o IPARD podsticajima za investicije i javnim pozivom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

– Potencijalni korisnici kredita u poljoprivredi u okviru IPARD programa su oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava s aktivnim statusom, i to fizička lica, nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge – ističe.

Garancije, hipoteka…
Sredstvo obezbeđenja kredita može biti garancija poslovne banke, hipoteka prvog reda na poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu, stambenoj ili poslovnoj uknjiženoj nepokretnosti kao i zaloga na novokupljenoj pogonskoj mehanizaciji.

Objašnjava da, nakon predaje zahteva za odobravanje projekta Upravi za agrarna plaćanja, korisnici kredita imaju mogućnost podnošenja zahteva za kredit Razvojnom fondu Vojvodine. Kao dokaz da su zahtev predali Upravi, treba da dostave kopiju tog zahteva i overeni dokument da je dokumentacija primljena. Kamatne stope na godišnjem nivou se kreću od jedan do tri odsto, u zavisnosti od sredstva obezbeđenja i toga da li je neko konkurisao iz razvijenih ili nerazvijenih opština.

Uvedena je mogućnost izbora roka vraćanja kredita, dužine grejs-perioda i dinamike otplate, a starosna granica poljoprivrednika u trenutku podnošenja zahteva je povećana na 70 godina. Svi dugoročni krediti su s rokom vraćanja do sedam godina. Izuzetak je konkurs za nabavku nove mehanizacije, gde je rok otplate do pet godina s fiksnom kamatnom stopom od jedan i po odsto na godišnjem nivou, nezavisno od sredstva obezbeđenja i razvijenosti lokalne samouprave u kojoj je sedište gazdinstva koje je konkurisalo. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva se odobravaju na 12 meseci s periodom raspoloživosti kredita koji je produžen na 48 meseci.

Savić navodi da su kamatne stope kod konkursne linije namenjene razvoju turizma veoma niske – iznose svega dva ili tri odsto, u zavisnosti od toga da li korisnik kredita konkuriše iz nerazvijene ili razvijene opštine.

Razvoj turizma
Krediti namenjeni za ulaganje u razvoj turizma odnose se na izgradnju, adaptaciju i opremanju turističkih, sportsko-rekreativnih i rehabilitacionih objekata u cilju pružanja turističkih usluga, zatim na nabavku, rekonstrukciju i adaptaciju plutajućih objekata, kao i nabavku prevoznih i rekreativnih sredstava za posetioce i turiste. Krediti su namenjeni i za obnavljanje tradiocionalnih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom, kao i dizajn, pripremu i proizvodnju suvenira.

– Ukoliko neko konkuriše iz nerazvijene lokalne samouprave, kamatna stopa je dva odsto, ukoliko je iz razvijene opštine, onda je tri. One mogu biti niže jedan procenat ako je sredstvo obezbeđenja bankarska garancija – ističe Savić.

Napominje da Fond priprema saradnju s nadležnim organima koji bi subvencionisali navedenu kamatnu stopu na godišnjem nivou, kako privredi, tako i poljoprivredi, s obzirom na to da je osnovni cilj podrška razvoja ruralnog turizma, što će se ostvariti povećanjem nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta. To će stvoriti uslove za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, a to će podići stepen konkuretnosti i dovesti do povećanja zaposlenosti.

Rok vraćanja kredita u oba slučaja je do sedam godina, dok grejs- period može trajati do 24 meseca.