‘’Skriveni od pogleda dokonih radoznalaca, ali nadohvat vrednim ljudima, crvene se krovovi jedne nadasve neobične farme, napravljene u obliku slova „P”. Pobeda, pravda, pašnjaci, proizvodnja, Pirot, šta god Vam je srcu drago’’.

Na Staru planinu, kažu u Pirotu, ide ko mora. Šta će čovek tamo? Šta da vidi sem veličanstvene i puste prirode? Zaboravljene starce koji, kao i drveće, ne mogu svoje korenje da presade u zagušljivi beton novogradnje. Puste pašnjake i livade. Trošne naherene kuće, slične ljudima koji su ovde ostali…

Samo gola i golema prostranstva. I neostvareni planovi o hotelima, žičarama, turizmu, napredku, ljudima… O Kopaoniku istočne Srbije.

Od nekada dvesta hiljada ovaca nema sada ni desetog dela. Više od dve hiljade kuća je ugašeno. Kome svoju lepotu pokazuju Crni vrh, Midžor, Zavojsko jezero kad nema ljudi? Gde sad pase pirotsko jagnje? I ko ga čuva?

Zaista, šta će čovek danas na Staroj planini?

Odgovor „leži“ na petnaestak kilometara od Pirota. Na 950 metara nadmorske visine, na putu ka srcu Stare planine, skriveni od pogleda dokonih radoznalaca, ali nadohvat vrednim ljudima, crvene se krovovi jedne nadasve neobične farme, napravljene u obliku slova P. „Pobeda, pravda, pašnjaci, proizvodnja, Pirot, šta god Vam je srcu drago“ , kaže Miodrag Lilić-Šilja, vlasnik ove farme.

Upravo kao i farma, potpuno je neobičan i bračni bar Lilić iz Pirota. Oboje fakultetski obrazovani, živeli su i radili u Beogradu skoro deset godina. A onda se, jednoga dana, u njima „prelomilo“. Uzeli su kredite preko Ministarstva za poljoprivredu i ostavili fakultetske diplome i Beograd za njima. Dok su ih porodica i prijatelji sa sumnjom i nepoverenjem „gledali“, njih dvoje su se hrabro uspinjali među moćne masive, na staroplaninske pašnjake, kako bi ostvarili svoje dečije snove.

‘’Sećam se naše prve noći na današnjoj farmi. Bila je ovo samo livada. Spavali smo sa prijateljima pod šatorima i režirali  američki vestern film na Staroj planini. Moj suprug  zamišljao je da 2000-te godine imamo 100 konja.  Ja sam poželela lepu planinsku kućicu sa mnogo cveća. Te noći je, kako često govore naši prijatelji, počeo ‘’farma  Šilja’’ film. Imali smo tada deset konja i jednog  šarplaninca. Ja sam imala 27, a moj suprug 30 godina‘’ – priseća se Jasmina Lilić.

   Ove godine, u julu mesecu, farma ‘’Šilja’’ će proslaviti svoj 27 rođendan, a Jasmina i Miodrag su, kažu, ostvarili svoje snove  više nego što su ikada zamišljali. Na njihovom ‘’filmu’’ sada se mogu videti preko 300 grla krupne stoke, više od 300 grla sitne stoke, nekoliko farmi, 1.500 hektara pašnjaka svuda po Staroj planini, razna pokretna imovina… Na pomenutoj livadi napravili su  zimsku farmu, sproveli struju, vodu i telefon do nje.

Letnja farma,  nalazi se pod samim Midžorom. Na njoj  je,  zbog nadmorske visine i bilja koje na tim predelima raste, ispaša mnogo kvalitetnija. Ona je, takođe, prilagođena potrebama krupne stoke u periodu od sredine marta do sredine novembra.  Takozvana „zimska“ selidba je u kasnu jesen, dan, dva pred prvi sneg. Gazda Šilja kreće po svoje krdo. Krdo koje je bogatije za brojnu telad i ždrebad „rođenu“ na ispaši. Vraćaju ih da prezime tamo odakle su krenula.

‘’Tokom svih ovih godina bilo je jako teško i prolazili smo kroz različite faze. Bilo je potrebno mnogo odricanja, vere, snage i hrabrosti za sve sto smo postigli do sada. Mnogo neprospavanih noći, rizika i stresnih situacija. Odabrali smo da se bavimo poslom u kome teško možete imati godišnji odmor, neradni vikend ili slobodno popodne. Posao u kome se često borimo i protiv prirode, ili trenutaka na koje ne možemo mnogo da utičemo. Dešavalo se da nam meseci rada i truda zavise od jednog snega, ili da nam vukovi zakolju desetine ždrebadi za jednu noć, ili da mi se pokvari džip na 2.000 metara, kada nema žive duše kilometrima okolo… Trebalo je sve to izdržati. Ipak, kad podvučemo crtu, mogu da kažem da se period koji je iza nas i naše bavljenje ovakvom vrstom stočarstva isplatilo. Naša porodica od ovoga živi skoro trideset godina‘’ – zaključuje Miodrag Lilić.

Stotine konja, krava, koza i ovaca, u miru prirodnog rezervata, pod vedrim nebom i budnim očima pasa čuvara, sporog koraka tragaju za hranom. A nje, u izobilju. Dokle god pogled doseže. Prolećno mirišljavo staroplaninsko zelenilo mami svaku od ovih životinja.

‘’Mi se bavimo organskom proizvodnjom. To je poljoprivredna proizvodnja kojom su se pre 50 i više godina bavili naši preci. Tada je na ovim prostorima bilo 500.000 ovaca i 100.000 grla krupne stoke. Danas na području pirotske opštine ima manje od 15.000 ovaca i oko 3.500 krava i teladi. Međutim, poslednjih godina ljudi uviđaju značaj i cenu organskih proizvoda,  kao i to da  Stara planina  pruža sve uslove za stočarstvo kakvim se mi bavimo. Zato se nadamo novim komšijama veoma uskoro‘’ – dodaje Jasmina Lilić.

Sa smirajem dana lagano se utišava i muzika klepetuša na ovcama. Posle večernje muže radnji dan se završava. U daljini se čuje lavež pasa.