Zoran Tumbasević, iz  Majura kod Šapca, bavi se pčelarstvom već 22 godina i  ima 80 košnica. Pre dve godine je imao 120, kada smo ga upoznali, ali morao je da smanji broj, zaposio se, i onda nije u mogućnosti sve da postigne. Pčele su zahtevne, i ima puno posla, ističe Zoran.  Da bi počeli da se bavite pčelarstvom, potrebna su manja ulaganja, nego što je potrebno u ratarstvu, povrtarstvu i stočarstvu-ističe Zoran. Član je pčelarskog društva „Šabac“.

Selo Majur, nalazi se blizu Šapca u Mačvanskom okrugu. Stanovništvo se mahom bavi poljoprivrednom, pretežno ratarstvom i voćarstvom, mada ima i onih koji putuju na posao u Šabac. Naš sagovornik osim pčela, na 30 ari gaji jagode. Kako ističe ovde dobro uspevaju, jagode, maline i kupine. Pretprošle godine je posadio na 5 ari jagode, i taj deo je pokrio agrilom. A 25 ari je posađeno prosle godine, sorta je džoli. U poslu vezanom za voćarstvo najviše mu pomaže Gordana Šašić, nadamo se i uskoro sa prstenom na ruci.

Da bi jedna porodica  mogla da živi potrebno je od 100 do 200 društava. Međutim koliko može da se zaradi  to je diskutabilno. U ovoj kako i u svim granama poljoprivrede, prinos meda zavisi od vremenskih uslova, i da li se košnice sele ili ne. Zoran je seleći pčelar.  –

Kako ističe naš sagovornik, poslednje dve godine nisu baš bile uspešne, ali se nada da će ova biti medna. Naš sagovornik prati inovacije u pčelarstvu, i trudi se da svoje pčelarstvo dovede do savršenstva. Svoje znanje i iskustvo želi da podeli sa drugima, da bi se pčelarstvo isplatilo svima. Ne vidi ni u jednom pčelaru konkurenciju, po njegovim rečima ima mesta za sve na tržištu.

Kada je dobra godina Zoran  vrca od  50 do 70 kg meda po košnici na godišnjem nivou. Skuplja polenov prah i matičnu mleč. Zoran pčelari sa  LR košnicama.

Veću količinu meda Zoran prodaje  otkupljivačima, a deo prodajem kod kuće, po pijaci i deo u Beogradu.

Prihranu obavlja  šećernim  sirupom u koji dodaje dva procenta polenovog praha.  Tako dobija energetsku i proteinsku hranu.  Nema većih problema sa varoom, a kada se desi, varou  suzbija  ramom građevnjakom i Amitrazom posle završenog medobranja i uklanjanja medišnih nastavaka. Veliki problem kako ističe Zoran su im  pčelari koji prskaju voće u cvetu, raznim hemijskim sredstvima.

Zoran ističe da od pčelarstva može da se živi. Kako ističe potrebna je bolja saradnja sa državom. Sve više mladih ljudi se bavi ovom granom poljoprivrede, Pčelarsko društvo „Šabac” organizuje i školu pčelarstva.