Šiblje ili grmlje, čestar ili šikara, vrzina ili prosto žbunje, nije važno kako se kaže ali to je prvo što primetim kad uđem u Srbiju.
Često vozim i sećam se reči mojih profesora da se poljoprivreda uči čak i kad se voziš autobusom. Da to je tačno. Gledao sam pejzaže po Holandiji i Nemačkoj. Gledao sam proplanke po Švajcarskoj. Pitao sam se da’l je to bajka, da li će sada da se pojavi Snežana sa sedam patujaka?
Nagledao sam se lepih njiva i po Vojvodini, još lepših traktora i ogromnih mašina. Nagledao sam se ovog proleća i prelepih Šumadijskih predela sa njivama dostojnim jedne Austrije.
Ali, ono što mi smeta kod nas su te šikare ili kako se u mom kraju kaže vrzine.
To su neobrađeni delovi sa teško prohodnim izraslim šibljem i grmljem koji ničemu ne služe. Da, znam da će sada Profesorka Sneža Oljača da me pita a gde će da žive insekti i price? Gde je tu agroekologija? Kako će se uspostaviti biocenoza?
Lepo, sve se može kad se hoće.
Pitao sam holađane ko im čisti i uređuje puteve i šančeve. Kažu- Opština je zadužena za 80 cm od asfalta, sve ostalo mora da očisti, pokosi vlasnik parcele na svom delu. Dakle rešenje postoji! I mi imamo Zakon koji to uređuje ali se ne sprovodi! Mi se ionako samo žalimo na državu…
Međutim, primetio sam da se u mnogim krajevima Srbije čiste kanali, da se uništava rastinje i kosi trava oko njiva. Video sam i pozdravljam tu odluku. Valjda smo izvukli neku poentu od polave iz 2014. Valjda smo shvatili da ako već menjamo prirodne tokove, moramo da to i održavamo. Ako kosimo i krčimo, moramo i da sadimo, ali uredno.
A ptičice?
Ptičice mogu da žive i na uredno posađenom drvoredu a insekti mogu da se pare i u pokošenoj travi.
Ništa neće da im fali…
Ja sam za to da se korovi uništavaju. Ja sam da se taj Zakon sprovodi, da nam Srbija sija u punom svetlu i da se bez stida pohvalimo pred strancima. Da pored kajmaka i rakije ponesu i sliku lepe i uredne Srbije.
Ja ne znam za koju ste vi opciju ali ja neću da dozvolim da mi se njive ne vide od vrzine!Ja prosto ne dam korovu da raste na seoskom groblju, ja ne dam da mi se dedina kuća pretvori u zamak Trnove ružice- a Ti?
