U našoj zemlji najviše je rasprostranjen tip ovaca trojnih proizvodnih sposobnosti. Za razliku od Vojvodine gde se prvenstveno gaji cigaja, u centralnoj Srbiji imamo različite rase i genotipove ovaca. Osim svrljiške pramenke (istočna i jugoistočna Srbija),  koja je u najvećem broju zastupljena u brdsko-planinskom regionu, pirotske oplemenjene koja se kao čista rasa nalazi još uvek u maloj populaciji, sjeničke oplemenjene koja je još uvek zajedno sa svrljiškom pramenkom zastupljena u najvećem broju (zapadna Srbija), najveći broj ovaca proizvodnije populacije koji se gaji u Srbiji su melezi domaće pramenke sa virtembergom.

Svrljiška pramenka Svrljiški soj ovaca je veoma popularan na teritoriji istočne Srbije, tako da je i najrašireniji soj pramenke u ovom delu Srbije.

Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca sve do Donjeg Milanovca i Kladova. Rasprostire se u planinskom vencu između Knjaževca i Niša. Svrljiška ovca spada u krupnije sojeve naše pramenke. Svrljiška pramenka je ovca kombinovanih osobina što znači da je podjednako dobra za mleko, meso i vunu. Krupnija naša pramenka, masa tela odraslih ovaca je od 50 do kg, a ovnova 65 do 80 kg.

Svrljiška pramenka je kasnostasna, skromna, izdržljiva i otporna, često je samo na paši ili senu, pritom daje odlične rezultate proizvodnje. Jagnji se jednom godišnje i to jedno do dva jagnjeta. Mlečnost varira od 50-170 l mleka u laktaciji koja traje 150-200 dana.

Jagnjad pri rođenju imaju masu od 3,0 do 3,5 kg, sa 30 dana 10-12 kg, sa 3 meseca 20-22 kg. Neprano runo u ovaca je 2,5 do 3,0 kg a u ovnova 3,5 kg. Pramenovi su cilindrični a finoća vune je oko 30 mikrona. Plodnost je 120 a u boljim stadima i do 130%.

Upravo zbog ovolike neujednačenosti proizvodnih osobina nameće se potreba za jednom ozbiljnijim selekcijskim radom na poboljšanju rasnih osobina, naročito mlečnosti.

Sjenički soj se gaji na gotovo celom području zapadne Srbije, kao i na severu Crne Gore. Uzgojno područje sjeničkog soja ovaca prvenstveno je oblast Peštersko-sjeničke visoravni. Spada među naše najkrupnije pramenke. Trojnih je proizvodnih osobina, tj. služi za vunu, meso i mleko. Visina grebena iznosi u ovaca oko 67 cm, a u ovnova oko 72 cm. Masa tela ovaca je u proseku 58 kg, a ovnova 70 do 80 kg. Tipični predstavnici ovog soja imaju crne kolutove oko očiju u obliku naočara, zatim crnu gubicu i uši. Plodnost je 100-120%, a u boljim zapatima dobija se od 100 ovaca do 130 jagnjadi. Runo sjeničke pramenke je belo i poluzatvoreno. Prinos neoprane vune po ovci iznosi u proseku ispod 2,5 kg, a po ovnu 3,0 kg. Nedovoljno je obrasla po trbuhu i ispod vrata. Prosečna mlečnost u laktaciji od 5-6 meseci iznosi 60-80 litara. U pogledu mlečnosti postoji velika varijabilnost, pri čemu se prosečna mlečnost u pojedinih zapata kreće od 60-130 kg.

Cigaja je krupna rasa ovaca, čvrste građe tela i snažne konstitucije. Živa masa odraslih grla iznosi u proseku za ovce 60-70 kg, a za ovnove 70-100 kg a ima ovaca i ovnova i sa većom masom tela. Telo je obraslo vunom bele boje, dok su noge, glava i uši pokriveni dlakom crne boje. Iako je cigaja krupna rasa ovaca, ona daje male količine vune, oko 4 kg ženke i 5-6,5 kg mužjaci. Plodnost ovaca se kreće oko 130% i spada u grupu srednjestasnih rasa ovaca. Proizvodnja mleka je dosta izražena, pri čemu grubo posmatrano, u periodu mlečnosti od 6 meseci cigaja proizvede od 50 do 150 kg mleka. Prema navedenim osobinama cigaja je rasa trojnih proizvodnih osobina, tj. gaji se za proizvodnju mleka, vune i mesa.

Pirotska oplemenjena ovca Pirotska pramenka se oplemenjuje od 1954. godine francuskom merino arl rasom a kasnije i nemačkom merino-landschaf rasom (virtemberška ovca). Od 1981. stvorena je nova rasa (pirotska oplemenjena ovca) koja se dalje međusobno razmnožava i selekcionira radi iskorišćavanja njenih novih odlika, ustaljenih dosadašnjim kombinacijama triju upotrebljenih rasa ovaca u njenom stvaranju. Pirotska oplemenjena je tip brdske ovce, i znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove. Okvir tela pirotske oplemenjene ovce je znatno veći od okvira autohtone pirotske pramenke. Masa tela ovaca sa završenim porastom iznosi prosečno oko 60-65 kg, to je više za oko 20 kg od pirotske pramenke gajene u istim uslovima. Ovnovi imaju masu tela 100-120 kg., pa i 130 kg. Plodnost je u proseku oko 135-140%. Dnevni prirast jagnjadi muških je 270-300 grama, a ženske 230-280 grama. Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu je prosečno 4,0 kg, finoća (23-25 mikrometara). Količina mleka, oplemenjene populacije iznosi u periodu laktacije od 5 meseci oko 70-90 kg. Pirotska oplemenjena ovca je danas potpuno ustaljena u proizvodnim i reproduktivnim osobinama i znatno je proširena po Srbiji, tj. tamo gde su uslovi odgajivanja ovaca nešto malo poboljšani, u odnosu na nekadašnji potpuno ekstenzivan način gajenja, dajući znatno veće prinose. Pirotska oplemenjena pored gajenja u čistoj rasi na terenu ukršta se sa svrljiškom pramenkom kao i sa sjeničkom oplemenjenom.