Za korijander se veruje da je jedna od najstarijih začinskih biljaka. Pominje se čak i u Bibliji. U evropskoj kuhinji uglavnom se upotrebljava seme, dok su u južnoameričkoj i aziskoj važni listovi koji se pripremaju kao zelje. Sveži listovi imaju snažnu aromu mošusa i limuna, ukus im je veoma gorak, zbog čega se koriste za garniranje jela i kao dodatak umacima, salatama, siru. Zbog specifične arome, korijander rado posećuju i pčele, a med dobijen od ove začinske biljke ima poseban ukus.

Korijander u zavidnim količinama sadrži eterično i masno ulje, veliki procenat ugljenih hidrata, proteina, ali i značajne koncentracije kalijuma i kalcijuma. U lekovitom smislu, čitava biljka je delotvorna. Dobri poznavaoci tvrde da je korijander dobar antioksidans, antiseptik, antispazmolitik, diuretik, afrodizijak. Od svih njegovih sastojaka najdelotvornije je eterično ulje, koje poseduje mnoštvo, za zdravlje važnih komponenti. Kao pomoćna terapija našao je mesto u lečenju mnogih tegoba. Narodni lekari ga preporučuju za lečenje mokraćnih puteva i bešike, kao i organa za varenje, u kojima se stvaraju gasovi, a creva postaju lenja.

U ovom slučaju dobro je napraviti čaj od mešavine jednakih delova kima i korijandera. Na šolju ključale vode stavlja se kašičica mešavine i po mogućstvu pije se posle jela.

Korijander se gaji radi plodova u kojima se nalazi etarsko ulje. Upotrebljava se za izradu kolonjske vode, sapuna, likera i drugih proizvoda. Sadržaj etarskog ulja u plodovima ove biljke kreće se od 0,15 do 0,20%. Glavni sastojak ovog ulja je lineol ili korijandrol. Pored lineola, u etarskom ulju ove biljke nalazi se još pinen, bameal, limonen, graniol i dr. Plodovi korijandera, pored etarskog ulja, sadrže još 13 – 15% masnog ulja, 15 – 18% belančevina i 5 – 7% mineralnih materija. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom vodenom parom. Uljane pogače, posle izdvajanja ulja, predstavljaju dobru hranu za domaće životinje. Korijander je jednogodišnja biljka, vretenastog korena i razgranatog stabla. Bočne grane završavaju se cvastima. Pojedinačni cvetovi su sitni, skupljeni u štitolike cvasti, a plodovi su okrugli, sitni žuto-smeđe boje. U njima se nalaze po dve semenke. S obzirom na veličinu semena razlikuju se sitnosemeni i krupnosemeni korijander. Sitnosemeni korijander ne treba gajiti, već samo krupnosemeni, jer je rodniji od sitnosemenog.

Cvetanje biljaka počinje juna i traje sve do kraja jula.

Korijander je biljka skromna u pogledu uslova uspevanja. Može da izdrži mrazeve jačine od 16 – 18 C ispod nule.

Potreba za vlagom je dosta velika. Najveće potrebe za vlagom pokazuje u doba porasta stabla i cvetanja. Potrebe korijandera u zemljištu nisu velike. Može se gajiti na siromašnim zemljištima, ako nisu kisela ili preterano alkalna i zakorovljena. Ipak, najbolje mu odgovaraju duboka i rastresita zemljišta. Ovu biljku obavezno treba gajiti u plodoredu i to posle đubrenih okopavina, a na isto zemljište ne treba je vraćati tri do četiri godine. Pri obrađivanju zemljišta naročitu pažnju treba obratiti na uništavanje korovskih biljaka.

Priprema zemljišta za setvu vrši se u proleće i to što ranije. Đubri se obično samo mineralnim đubrivima, uglavnom onim koja sadrže samo fosfor i kalijum. Za ovu svrhu najbolje je upotrebiti kompleksno đubrivo sastava NPK u količini 200 – 250kg/ha. Polovinu ove količine đubriva treba upotrebiti pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju zemljišta za setvu. Za prihranjivanje se primenjuje azotno đubrivo, u količini 100 – 120kg/ha. Prvo prihranjivanje sa polovinom azotnog đubriva treba izvšiiti sa prvim prašenjem, a drugo sa drugim.
Korijander se razmnožava semenom, direktnom setvom na stalno mesto. Setva se vrši u redove na rastojanje 40 – 45cm red od reda, a seme se seje plitko na 2 – 3cm dubine. Setvu treba izvšiti što ranije u proleće, po mogućstvu u prvoj polovini marta. Za setvu hektara potrebno je 20 – 25kg semena. Nega useva sastoji se u valjanju zemljišta odmah posle setve, uništavanju pokorice, prašenju, prihranjivanju i suzbijanju biljnih bolesti i štetočina. Valjanje, uništavanje pokorice i prašenje obavija se kao i za druge useve.

Što se tiče bolesti, korijander napadaju cerkospora, zatim još gljivice iz rodova Plazmospora, Puccinija i Tumularija. Protiv pomenitih bolesti, pored obaveznog gajenja korijandera u plodoredu, setve zdravog semena, primenjuje se još dezinfekcija semena preparatima za ovu svrhu. Pored pomenutih gljivica, korijander napada još i vilina kosica. Zbog toga ovu biljku ne treba gajiti na zemljištima na kojima su bile lucerka ili crvena detelina zaražene ovim parazitom. Najvažnija štetočina koje najčešće napada korijander u skladištu je insekat Stenogobium paniceum l. Pošto neravnomemo cveta, pa prema tome i neravnomerno sazreva, žetva korijandera vrši se kada plodovi iz zelene boje pređu u tamnožutu. Žetva se obično izvodi ručno – košenjem. Ako su u pitanju veće površine, žetva se može vršiti i mehanizovano – kombajnima. Posle kosidbe, usev treba ostaviti na njivi da se osuši i seme dozri, a zatim ga prevući radi vršidbe, što se radi ukoliko žetva nije obavljena kombajnom, na vršalicama za žito. Ovršene plodove treba smestiti na suvom i hladnom mestu i čuvati ih do prodaje. Prinos korijandera kreće se 1000 – 1500kg/ha .

ČAJ ZA ISKAŠLJAVANJE

Čajna kašičica korijandera pomešanog sa sitno iseckanim lukom podstiče iskašljavanje. Ovu mešavinu treba preliti sa dva decilitra vrele vode, ostaviti da odstoji deset minuta, a zatim procediti kroz gazu i zasladiti medom. Ovako spremljen čaj treba piti ujutru i uveče pred spavanje.

PROTIV UPALE BEŠIKE

Supenu kašiku mešavine jednakih količina listova korijandera i peršuna, treba preliti sa pet decilitara ključale vode pa posle petnaest minuta procediti. Čaj treba piti nezaslađen pre svakog obroka i sat vremena pred spavanje. Da bi se upala mokraćne bešike u potpunosti otklonila svakodnevno treba popiti dva litra ovog čaja.