Za uspeh i rentabilnost jedne voćarske proizvodnje najvažniji prvi koraci su siguran izbor adekvatne, odgovarajuće zemljišne parcele, koja će omogućiti i naredne poslove isplativim.
U našim predelima malini najvišem odgovaraju blago nagnuti severni i osojni položaji, zaklonjeni i u blizini bukovih šuma. Za sve feno faze u plodonošenju maline, kao i za vitalnost celog izdanka posebno je važna predkultura, odnosno iskorišćavanje tog zemljišta u ranijem periodu. Korisne predkulture za ove zasade su mahunarke( grašak, pasulj, boranija, soja), a loše predkulture su lucerka, krompir, paradajz, zbog prenošenja truležnica i virusa na koren maline, kao i prenošenja gljivice Verticilium albo-atrum.
Ukoliko se zasadi podižu na neobrađivanim parcelama, pod šumom ili ranijim vinogradima, od samog zasada maline u dužem periodu ne bi trebalo očekivati rentabilniji prihod. Takođe, ukoliko je takva parcela zakorovljena više godina, trebalo bi prethodno koristiti totalne herbicide (što je opravdano samo pre zasnivanja malinjaka), kao i insekticide (protiv grčice majskog gundelja).

Idealno postavljene parcele su pravougaonog oblika, dužine do 100 metara, sa pravcem pružanja redova sever- jug, (ili severoistok-jugozapad). Glavnim putevi rade se normalno na redove u zasadu, a sporedni mogu se pružati paralelno sa redovima maline. U blizini malinjaka mora postojati nadstrešnica za hladovinu ubranih plodova do transporta. Veličina zasada, sistem gajenja i sortiment maline uzajamno su povezani sa blizinom potrošačkih centara, odnosno sa  radom namenskog kapaciteta za smrzavanje i preradu plodova, a za zasnivanje plantažnih zasada neophodan uslov je i pristupačna radna snaga za berbu.
Kod izbora zemljišta za gajenje maline najpogodnija su duboka, propustljiva, plodna (3-5 % humusa) i slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5 ), u tipu gajnjača i aluvijuma. Nestrukturna i veoma kisela zemljišta, kao i suviše alkalna, sklona zadržavanju vode, trebalo bi izbegavati za ovu veoma isplativu proizvodnju.