Karfiol je kupusnjača koja je nastala redukcijom cvetnih izdanaka. Zavisno od sorte, karfiol može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Bela ukusna cvast, odnosno „ruža“, koristi se za ljudsku ishranu. „Ruža“ ima lep ukus i hranljivu vrednost. Najčešće se koristi kuvana, pohovana ili ukiseljena, a može se konzumirati i u svežem stanju. Bogata je vitaminima, proteinima i mineralnim materijama.
Karfiol je biljka umerene klime. Seme klija na minimalnoj temperaturi od 1 °C, dok je optimalna temperatura za rast 10-20 °C. Na temperaturama preko 25 °C, pri maloj vlažnosti vazduha i zemljišta, dobija se slabiji kvalitet proizvoda. Karfiol nije otporan na niske temperature kao kupus. Najviše mu odgovara sveže i vlažno podneblje. Toplo i suvo vreme ometa formiranje „ruže“, pa u takvim uslovima one ostaju sitne i nerazvijene. Zato se karfiol na našim prostorima gaji kao rani prolećni ili kasni jesenji usev. Ova biljka ima velike zahteve za vlagom u zemljištu, oko 80 % od poljskog vodnog kapaciteta i vlažnosti vazduha od 85 do 90 %. Za uspešnu proizvodnju treba obezbediti redovno navodnjavanje useva. Karfiol traži plodna, topla i rastresita zemljišta, neutralne reakcije (6,5-7,2 pH).
Sorte karfiola
ERFURTSKI – dužina vegetacije je 100-110 dana. Ima pretežno uspravnu lisnu rozetu, u sredini belu i čvrstu „ružu“, srednje veličine i odličnog ukusa.
SNEŽNA GRUDA – sorta čija vegetacija traje oko 100 dana. Ova sorta je pogodna za jesenju proizvodnju. Ima snežno belu „ružu“, mase 1-2 kg.
VAJTFOKS – ima pretežno uspravne listove, koji dobro pokrivaju plod. Pogodna je za jesenju proizvodnju, pošto ujednačeno stiže za berbu.
MASTER – dužina vegetacije je od 105 do 110 dana. Ima belu glavicu, mase 0,6-1,2 kg.
DANSKI EKSPORT – pristiže za oko 125 dana. Ima srednje krupnu glavicu, mase 0,8-1,2 kg.
ELKAP F1 – sorta koja se može gajiti tokom cele godine. Stiže za korišćenje za oko 100 dana. Ima čisto belu ružu, dobre strukture.
AMBIŠN F1 – ima mlečnobelu, glatku i okruglu glavicu. Koristi se za svežu potrošnju, a može i za kiseljenje. Vrlo rani hibrid, koji nosi listove uspravno, koji dobro pokrivaju glavicu.
ARFAK F1 – rani hibrid, koj sazreva za 60-70 dana. Formira kvalitetne, okrugle i ujednačene glavice.
PLANA F1 – ima snežnobele glavice, srednje krupne ali teške. Ova sorta pristiže za 75-85 dana od rasađivanja. Pogodan je za preradu, kiseljenje ili zamrzavanje.
Proizvodnja karfiola u plasteniku
Karfiol se na istom zemljištu može gajiti tek posle 4-5 godina. Ako se gaji u zaštićenom prostoru kao glavni usev, onda može doći posle zelenog luka, spanaća i salate. U toku jeseni, neophodno je zemljište obraditi na 30-40 cm, i izvršiti površinku pripremu za sadnju rasada.
Preporučeno je karfiol đubriti stajnjakom. Ovo đubrivo se unosi u količini od 50-60 t/ha. Stajsko đubrivo se može zameniti sa mineralnim đubrivom u količini od 120-150 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 120-150 kg/ha kalijuma. Najveća potrošnja hranljivih materija je za vreme formiranja jestivog dela biljke.
Karfiol je osetljiv na nedostatak molibdena, poznatog uzročnika bolesti Viptejl (Whiptail). Ova bolest se ispoljava kroz slabo razvijenu biljku, kovrdžavo lišće i deformisane lisne peteljke. Tretiranjem biljaka 0,5 % rastvorom preparata sa molibdenom (0,5-1 kg/ha), ovaj problem se može uspešno rešiti.
Usled deficita bakra, može doći do pojave smeđe truleži, koja se manifestuje pojavom smeđe boje na stabljici i u centru formiranja cvasti. Posledice se odražavaju na prinos i ukus ploda. Deficit bakra u zemljištu se može otkloniti dodavajem boraksa, u količini od 10-15 kg/ha na kiselim, odnosno 20-25 kg/ha na neutralnim i alkalnim zemljištima. Daje se u vidu rastvora (0,5 %).
Nega karfiola ista je kao i kod kupusa, izuzev etioliranja. Ova specijalna mera, kojom se vezivanjem listova iznad „ruže“, ili zalamanjem 2-3 lista koji „ružu“ zaštićuju od direktne sunčeve svetlosti, postiže da ona bude bela, što se kod ove biljke izuzetno ceni.
Prolećna proizvodnja stiže za berbu od juna do oktobra meseca. Proizvodnja u staklenicima i plastenicima pristiže u zimskom periodu.
„Ruža“ karfiola se bere kada dostigne određenu veličinu, odsecanjem ploda sa par listova, gde se gornji listovi odstranjuju, a donji ostavljaju, kako bi zaštitili plod od oštećenja.
Sa berbom ne treba kasniti. U fazi tehnološke zrelosti, berba traje 3-4 dana, a u toku jeseni 10-20 dana. Karfiolove „ruže“ se mogu čuvati mesec dana, pri optimalnoj temperaturi od oko 0 °C, i relativnoj vlažnosti vazduha 90 %.
