Najznačajnija i najraširenija bolest krompira je plamenjača krompira .Nema godine kada se ova bolest ne javlja,ranije ili kasnije u toku vegetacije u različitom intezitetuu zavisnosti od uslova za razvoj bolesti.Ukoliko su povoljni uslovi za pojavu i razvoj parazita, a to su umereno visoke temperature sa čestim kišama i dugotrajnom rosom, štete su velike, često i potpune. Žarišta
bolesti najčešće se nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj.ž To su uvale, zaklonita i neprovetrena mesta tamo gde se duže zadržava rosa i gde je zbog slabog provetravanja visoka vlažnost vazduha.
Simptomi se javljaju na celoj biljci krompira: lišću, stablu, i krtolama. Prvo se javljaju na listu u vidu maslinasto – zelenih pega na ivici lista. Na naličju lista, posebno u uslovima povećane vlažnosti, na ivičnom delu pege uočava se beličasta prevlaka od reproduktivnih organa gljive, što je karakterističan znak za plamenjaču.

Na stablu se javljaju tamne pege koje se spajaju, tako da čitava stabljika biva zahvaćena. Na parceli se oseća karakterističan miris. Bolest može da se proširi i na krtole. U početku se na zaraženim krtolama javljaju tamne pege koje  zahvataju veći deo površine krtole. Na preseku krtole uočava se obolelo tkivo, rđaste boje. Zaražene krtole se teško čuvaju i obično brzo propadaju
Zaštita krompira od plamenjače podrazumeva kombinaciju agrotehničkih mera i primenu hemijskih sredstava. Primena fungicida mora biti preventivna sa dobrom aplikacijom preparata na sve nadzemne delove biljaka, jer samo preventivna primena i dobra pokrivenost istretirane površine, može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti.
Intervali između tretiranja su 7 – 8 dana, ako su povoljni uslovi za razvoj bolesti, odnosno 10 – 14 u uslovima nepovoljnim za razvoj bolesti. Veoma važan momenat kod primene fungicida je korišćenje dovoljne količine vode po jedinici površine. Preporučuje se u zavisnosti od porasta biljne mase od 600 –900 l vode za jedan hektar, da bi fungicid bio nanet i pravilno raspoređen po
čitavoj površini biljke.
Obično se sa zaštitom krompira od plamenjače počinje kada je krompir u fazi sklapanja redova što je naravno pogrešno.Treba pratiti uslove za pojavu i razvoj bolesti, jer ako su povoljni vremenski uslovi i u prisustvu inokuluma, zaraze se mogu ostvariti i dosta ranije, u početnim fazama rasta krompira.
Na početku vegetacije dok su biljke manje, a tada su obično i uslovi za pojavu plamenjače slabiji, treba koristiti fungicide kontaktnog delovanja.U vreme intezivnog porasta, pred, tokom i nakon cvetanja preporučuje se primena preparata sistemičnog delovanja.
Na kraju vegetacije, u vreme sporijeg razvoja biljaka, upotrebljavaju se sporiji sistemici, a na samom kraju vegetacije fungicidi Ridomil goldMZ 68-WG (mankozeb+ metalaksil -M) 2,5 kg/ha Akrobat MZ-WG (mankozeb+ dimetomorf) 2-2,5 kg/ha Equation pro-WG(cimoksanil+ famoksadon)0,4 kg/ha Shirlan500 SC (fluazinam)0,4l/ha. 

Krom­pi­ro­va zla­ti­ca (Lep­ti­no­tar­sa de­ce­mli­ne­a­ta) naj­o­pa­sni­ja je eko­nom­ska štetočina u pro­iz­vod­nji krom­pi­ra na na­šim pro­sto­ri­ma. Naj­ve­če šte­te na­no­se lar­ve, ko­je mo­gu po­je­sti či­ta­vu li­snu ma­su za re­la­tiv­no krat­ko vre­me. Usled to­ga pri­no­si mo­gu bi­ti uma­nje­ni za vi­še od 50 od­sto

Da­nas po­sto­ji ve­li­ki broj pre­pa­ra­ta za efi­ka­sno su­zbi­ja­nje zla­ti­ce. Po­sto­je sred­stva za br­zo uni­šta­va­nje i za tzv. po­ste­pe­no umi­ra­nje. Ne­ki pre­pa­ra­ti de­lu­ju na zla­ti­cu kon­takt­no, ne­ki ome­ta­ju pre­svla­če­nje in­sek­ta, de­lu­ju na crev­ni trakt ili mo­zak. Poja­vom tzv. bi­o­in­sek­ti­ci­da u znat­noj me­ri je re­šen pro­blem re­zi­stent­no­sti kod mno­gih in­sek­ti­ci­da. Pri za­ššti­ti je naj­bit­ni­je oda­bra­ti pra­vi mo­me­nat za naj­ve­ću efika­snost oda­bra­nog pre­pa­ra­ta. Krom­pi­ro­vu zla­ti­cu naj­bo­lje je pr­ska­ti pre naj­ve­ćih vru­ći­na u to­ku da­na, jer mla­de lar­ve idu na na­ličje li­sta i ka sred­njem li­šću ka­da je sun­ce naj­ja­če. Tre­nut­no su ak­tu­el­ni pre­pa­ra­ti ko­ji sa­dr­že ak­tiv­ne ma­te­ri­je: imidaklo­prid, ace­tam­pi­rid, chlort­hi­a­ni­din, ti­a­klo­prid i del­ta­me­trin itd. Mno­gi preparati gu­be efi­ka­snost na­kon osam do 10 go­di­na in­ten­ziv­ne pri­me­ne (pi­re­tro­i­di itd.). Uko­li­ko se po­ja­vi pro­blem s ma­lom efi­ka­sno­šću pre­pa­ra­ta, ne tre­ba povećava­ti do­zu pri sle­de­ćem pr­ska­nju već uze­ti no­vi pre­pa­rat.