Veliki deo kukuruza ubranog na poljima manjih poljoprivrednih proizvođača se čuva u klipu i u koševima. Iako je to način čuvanja koji je najeftiniji i  dugo se primenjuje,  u svakom seoskom domaćinstvu je bio i još je koš za kukuruz i,  magaza za žito,  nije na odmet podsetiti kako čuvanjem i sušenjem treba zaustaviti razvoj gljiva, njihovu fiziološku aktivnost  i produkciju mikotoksina.

Skladištenja u drvenim i metalnim koševima treba vršiti samo posle temeljnog čišćenja i tretiranja istih protiv skladišnih štetočina.

Obavezno je odvojiti prišlogodišnji rod od ovogodišnjeg

Sav kukuruz treba pažljivo pregledati i odbaciti svaki klip koji ima promenjenu boju, ispucala ili proklijala zrna, mehanička oštećenja, razne nečistoće i dr.

Najpre u koševe treba unositi kukuruz sa procentom vlage ako je to moguće manjim od 20%, a u gornje slojeve klipove koji imaju veci procenat  sve do 25% vlage. Klipove kukuruza koji imaju procenat vlage viši od 25% sve do 28-30% vlage prethodno bi trebalo u tankom sloju raširiti na nekom promajnom i suvom mestu sve dok procenat vlage ne spadne ispod 25%. Opet je obavezno sve klipove sa promenjenom bojom odbaciti pre skladištenja u koš.

Za čuvanje kukuruza u zrnu važi pravilo da odmah mora da  se po unošenju u skladište snizi procenat vlage ispod 14%, a to je prepručljivo uraditi u roku od 24-48 časova po berbi.

Kod nas se za čuvanje kukuruza u zrnu na malim gazdinstvima uglavnom koriste priručna podna skladišta, tako da treba koristiti što je moguće više provetravanje za snižavanje temperature(niske temperature usporavaju promene ) uskladištenog zrna i premeštanje istog i to najčešće lopatama.