Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 800 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera. Na temu gajenja borovnice razgovarali smo sa profesor dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
,,Najviše je zastupljena tehnologija gajenja u zemljištu, koja podrazumeva izbor zemljišta pogodnog mehaničkog sastava (ilovačasta i peskovito-ilovačasta zemljišta) i optimalne pH vrednosti (4,2-5,0). Kod ovakvih zemljišta primenjuje se sadnja u jamiće, koji se otvaraju na udaljenosti od 1-1,5 m u redu i pune supstratnom smešom sastavljenom od strugotine četinara i kiselog treseta u različitim odnosima. Ukoliko su zemljišta teška, sa visokim procentualnim učešćem gline i praha (glinovite-ilovače i praškasto glinovite ilovače), preporučuje se zasnivanje zasada borovnice na gredicama visine do 30-40 cm, ističe profesor dr Milivojević. i dodaje: Ovakav sistem gajenja sprečava pojavu zabarivanja u uslovima povećane količine padavina, koja dovodi do asfikcije korenovog sistema i otežanog usvajanja hranljivih elemenata iz zemljišta.
,, Kod pomenutih sistema gajenja u zemljištu, potreban broj sadnica po 1 ha se kreće od 2780 do 3300, zavisno od primenjenog rastojanja sadnje. U punoj rodnosti žbunovi gajeni u zemljištu daju prinos do 5 kg plodova, a ostvareni prinos po hektaru iznosi 12-15 t.“
Pitali smo i prosefesorku šta misli o hidroponskog uzgoju u saksijama i vrećama od agrotekstila.
,, Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih, štetočina introdukovana je tehnologija hidroponskog uzgoja u saksijama i vrećama od agrotekstila.
,,Kada govorimo o tehnologiji hidroponskog uzgoja, to je posebna nepoznanica i proizvođačima je potrebna velika pomoć. Uglavnom prave uporedne zasade, odnosno kombinovane, u saksijama i direktno u zemljištu da bi videli prednosti i mane. Drugi veliki problem je što nema dovoljno stručnjaka na terenu koji se bave ovim načinom uzgoja“, dodaje ona.
Prema njenim rečima, primenom ove tehnologije gajenja omogućava se povećanje broja biljaka po 1 ha (4.170-5.550), olakšano zalivanje sa odličnom drenažom supstrata i programiranjem prihrane, čak i u kišnim vegetacijama.
Zapremina saksija kreće se u rasponu od 26 l do 100 l (zavisno od starosti i razvijenosti sadnice), a sa mogućnošću presađivanja biljaka iz manjih u veće saksije posle nekoliko godina. Pored saksija, koriste se i vreće od agrotekstila sa vodopropustljivim dnom, zapremine 47,5 l, koje mogu biti različite boje (crne, bele, zelene), sa ili bez ručki.
Ukoliko se želi izbeći presađivanje biljaka, poželjno je biljke na početku posaditi u saksije veće zapremine, koje su napravljene od kvalitetnijeg plastičnog materijala otpornog na mehanička oštećenja i na taj način im obezbediti povoljne uslove za razvoj u dužem vremenskom periodu. Kontejneri (saksije ili vreće) se pune supstratnom smešom, koju čini treset sa pH vrednošću 2,5-3,5 (30%) i kompostirana strugotina četinara (60-70%). U supstratnu smešu se mogu dodati perlit ili kvarcni pesak (do 10%) sa ciljem obezbeđivanja bolje poroznosti i oceditosti supstrata. U ponudi postoje i gotove supstratne smeše napravljene za borovnicu, koje sadrže kiseli treset, kokosova vlakna i perlit u odgovarajućem odnosu. Navodnjavanje se izvodi preko ubodnih kapljača, a njihov broj i količina emitovane vode na sat po saksiji/vreći zavisi od zapremine kontejnera.
Đubrenje može da se izvodi dodavanjem u supstrat granulisanih mineralnih ili peletiranih organskih đubriva, kao i primenom vodorastvorljivih đubriva kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Očekivani prinos u punoj rodnosti kod biljaka gajenih u hidroponici se kreće od 3-4 kg.
Primena protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje je sastavni deo savremene tehnologije gajenja borovnice. Najveći broj zasada zasnovanih u zemljištu ili u kontejnerima imaju instalirane protivgradne sisteme.
Za navodnjavanje borovnice primenjuje se sistem “kap po kap”, koji omogućava kombinovanu primenu vode i hraniva (tzv. fertigacija). Neophodno je precizno i ujednačeno doziranje đubriva, kao i kontrolisanje i podešavanje pH i EC vrednosti hranljivog rastvora.
Kako nam tvrdi profesorka Milivojević, sorta ‘Duke’ je dominantna sorna na plantažama zahvaljujući ranom vremenu zrenja, visokoj rodnosti i odličnom kvalitetu ploda.
Što se tiče plasmana i cene, profesorka je istakla:
Povećana tražnja za plodovima borovnice na svetskom tržištu zasnovana je na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća, što doprinosi njihovoj visokoj upotrebnoj vrednosti. Pored stimulativnog uticaja izvoznog tržišta i nedovoljno snabdevenog domaćeg tržišta, na povećano interesovanje za podizanjem visokointenzivnih zasada borovnice utiče i visoka veleprodajna cena proizvoda, koja iznosi do 6 eura po kg.