Prvi podaci koji govore o ovoj veoma opasnoj bolesti potiču još iz 1895. godine kada su otkriveni paraziti u crvenim krvnim zrncima pasa. Danas je krpeljska groznica, odnosno piroplazmoza (Pyroplasmosis) poznata u svim zemljama sveta.

Bolest se sezonski javlja sa pojavom svojih prenosioca – krpelja, dakle u proleće i jesen. Međutim, iskustva veterinara i vlasnika pasa govore o prisustvu te bolesti, odnosno krpelja, tokom cele godine. To je i razlog više da se upoznamo sa tom bolešću pasa i naučimo kako da je prepoznamo i borimo se protiv nje.

– Uzročnik bolesti je protozoa Babesia canis i ponekad Babesia gipsoni, parazit mikroskopske veličine. On parazitira u crvenim krvnim zrncima, eritrocitima pasa. Prenosioci parazita su najčešće Dermacento retikulatus i Rhypicephalus sanguineus ali i druge vrste krpelja – piše u „Naturi“ dr vet. med. Gruja Pavlović i objašnjava:

– Infekcija je kružnog toka između psa i krpelja; ženka krpelja se inficira sišući krv obolelog psa. U njenom organizmu dolazi do razmnožavanja parazita u svim organima uključujući i jajnike, sa kojih se Babesia prenosi i na jaja. U spoljnoj sredini, iz položenih jaja, izlaze larvice krpelja u kojima se nastavlja razvoj parazita. Završni stadijum razvoja uzročnika piroplazmoze je nastanak tzv. sporozoita kojih ima mnogo u pljuvačnim žlezdama larvi krpelja. Pas se inficira ujedom sledećeg razvojnog oblika krpelja lutke, ali i ubodom odraslog krpelja koji mu prenosi sporozoite u krv.

Pomenuti ciklus pas-krpelj-pas traje oko deset dana sa stvaranjem velikog broja infektivnih krpelja. Treba pomenuti da se širenje protozoe Babesie canis među krpeljima odvija i vertikalno tj. putem jaja, tako da naredne tri generacije krpelja ne moraju da imaju kontakt sa obolelim psom da bi bile infektivne.

Doktor Pavlović naglašava da se, potom, u organizmu inficirane životinje nastavlja razvoj ovih parazita u eritrocitima, ali i u ćelijama krvnih sudova i drugim tkivima. Razvoj parazita u organizmu pasa ima za posledicu razaranje crvenih krvnih zrnaca, što dalje dovodi do anemije i oštećenja krvnih sudova, pa se javljaju mestimična krvarenja i otoci, a stvaranjem toksina, od metaboličkih produkata parazita, dolazi do oštećenja centralnog nervnog sistema, srčanog mišića, jetre, bubrega sa posledičnim teškim poremećajima i isto tako teškom kliničkom slikom bolesti.

Veterinar Pavlović upozorava:

– Inkubacija je kratka i iznosi pet do sedam dana. Obolela životinja počinje da kunja, apatična je, zanosi zadnji deo tela; telesna temperatura je visoka i do 41,5 0C . Bledilo vidljivih sluzokoža ukazuje na anemiju, a u mokraći se pojavljuje hemoglobin koji se prebojava u tamnije nijanse, od smeđe do tamno crvene. Disanje je ubrzano i otežano. Bolest se uglavnom završava letalno (smrtonosno) što zavisi od intenziteta infekcije, u roku od samo dva-tri do sedam dana. Pojedini psi mogu spontano da prebole taj period i postepeno se oporave. U tom slučaju bolest traje duže i stiče se imunitet u trajanju od jedne do dve godine.

Borbu protiv krpeljske groznice prepustite svom veterinaru, a vi ćete mu pomoći ako ga podrobno obavestite o simptomima psa, prisustvu krpelja na koži koji ste nedavno izvadili ili podatkom da ste sa psom bili u šumi, pored reke ili na nekoj drugoj zelenoj površini…Sami ćete preventivno pomoći svom psu primenom kupki (bez ispiranja) ili stavljanjem zaštitne ogrlice protiv buva i krpelja.

Ipak, glavna preventiva podrazumeva vakcinaciju šteneta starosti do osam nedelja. Posle toga štenad se revakcinišu dvokratno u intervalima od tri do četiri nedelje. Uz to, preporučuje se i vakcinacija skotnih kuja kao i obavezna godišnja revakcinacija odraslih pasa. Dakle, oprez! Proleće je pred nama a sa njim i brojni krpelji koji vrebaju sa svih zelenih površina. Zato, obavezno i na vreme zaštite svog ljubimca protiv ove opake bolesti.