Uklanjanje starog lišća, rezidba bokora, zakidanje stolona i cvetova pripadaju grupi mera kojima se reguliše rodnost jagode.

Uklanjanje starog lišća se vrši u dva navrata: jedno u proleće pred kretanje vegetacije, a drugo posle berbe tokom leta za obnovu bokora. Prolećno uklanjanje starog lišća se vrši pred kretanje vegetacije, najčešće tokom marta. Skidaju se svi prezimeli listovi, suvi ili sveži. Ovo se najčešće radi ručno i potrebno je oko 35 nadnica po hektaru. Procedura je takva da se svi listovi bokora sakupe u jednu ruku i iznad šake se oštrim makazama presecaju lisne drške. Jako je bitno da se u ovom procesu ne ošteti centralno stablo i pupoljak jagode, mada je ono zaštićeno šakom radnika. Vrlo je bitno staro lišće koje je odsečeno sakupi i iznese iz zasada gde se potom i spaljuje. Nakon ove mere kreće vegetacija jer je takođe u tom periodu prošla i vegetaciona nula za jagodu i počinje se sa primenom azotnih đubriva. Ukoliko su površine velike mogu se koristiti kosa ili trimer, ali je ovde veća opasnost da se oštete centralno stablo i pupoljak ukoliko se kosi previše nisko.

Drugo uklanjanje lišća se vrši nakon berbe u toku leta. Međutim, za razliku od prolećne rezidbe ova mera nije uvek neophodna. Ukoliko procenimo da je bokor snažan, a lisna masa razvijena i zdrava onda ovu meru ne moramo da vršimo. Ukoliko je lišće ipak staro, suvo i oštećeno, pa i trulo ovu meru je bitno primeniti u cilju ubrzanog formiranja novog lišća koje je fotosintetski aktivnije, takođe povećavamo bujnost bokora, rod sledeće godine kao i uspeh prezimljavanja.

Rezidba bokora tj. krunica ili glava je mera koja se primenjuje takođe u periodu marta kada se uklanja i staro lišće. Ova mera se sastoji u uklanjanju oštrim nožem novih bočnih prirasta (krunica), koje se pojavljuju u većem broju posle berbe u drugoj i kasnijim godinama godinama gajenja jagode, tj. u starijim zasadima. Ovim putem sprečavamo razvoj prevelikog broja slabo diferenciranih cvasti što ima za posledicu obilno plodonošenje, ali slab kvalitet i sitne plodove. Odmah nakoj skidanja listova se vrši i ova mera pri čemu treba ostaviti 3-4 krunice (bočna prirasta) koje su najbolje razvijene. Prilikom izvođenja ove mere voditi računa da se ne ošteti ceo bokor, a nakon rezanja sadnicu treba ponovo učvrstiti kao pri sadnji i ponovo nagrnuti zemljom. Posle završene rezidbe bitno je tretirati zasad radi dezinfekcije (prvo prolećno prskanje), a zatim sledi prva prihrana i prašenje (okopavanje jagode) Zakidanje stolona je mera koju je neophodno vršite takođe nakon berbe jaoge. Razvoj stolona i živića su karakteristični za većinu sorti, a njihov broj zavisi od većeg broja faktora: sorte, ishrane, zemljišta i vode. Oni se razvijaju na račun matične biljke i pri tome nju slabe, što direktno loše utiče na prinos i kvalitet plodova iduće godine. Zavisno od sorte i klimatskih prilika stoloni počinju da se razvijaju od kraja maja do oktobra, pa ih u tom periodu treba zakidati u 3-4 navrata kada dostignu dužinu od 10-15 cm, a pre početka intenzivnijeg razvoja živića. Primenom ove mere prinos se može povećati i do 50%.

                Uklanjanje cvetova je takođe neophodna i korisna mera posebno posle obilnog roda, a pri tom ne želimo nikakvo jesenje plodonošenje u istoj godini. Ovom merom povećavamo bujnost bokora i do 30% i rodni potencijal za narednu godinu.