Upotreba đubriva u biljnoj proizvodnji je važna i nezaobilazna mera. U odnosu na druge mere 50 % više utiče na prinos gajenih biljaka. U ukupnim troškovima biljne proizvodnje učestvuje sa oko 30 %. Zbog svega toga, đubrenju se mora posvetiti velika pažnja. Međutim, u našoj zemlji većina proizvođača đubrenje obalja napamet, proizvoljno, na osnovu iskustva ili navika. Da bi ova mera bila korisna, kako sa aspekta ekonomičnosti same proizvodnje, postizanja visokih i kvalitetnih prinosa, tako i sa aspekta zaštite ekosistema, mora se obavljati na pravi način.

Određivanje potrebnih količina đubriva možemo podeliti na dva dela:

1. Normiranje hraniva;
2. Normiranje đubriva.

Prvi korak u normiranju hraniva zasniva se na potrebama biljne vrste za hranivima i planiranim prinosima. Što se tiče planiranih prinosa, uvek polazimo od realnih pretpostavki za datu vrstu orijentišući se prema ostvarivim prinosima u području. Za svaku vrstu planiramo prinos koji je veći od prosečnog prinosa datog područja, a niži od genetskog potencijala sorte ili hibrida. Tako dobijamo izvornu normu (I.N.). Sledeći korak je agrohemijska analiza zemljišta na osnovu koje dobijamo informaciju o količini pristupačnih hraniva u zemljištu (A.Z.). Služeći se nekom od tablica, na osnovu klase obezbeđenosti zemljišta biljnim hranivima, utvrdimo koji je to procenat hraniva koje je zemljištu potrebno vratiti. Npr. na zemljištima koja su prirodno bogata hranivima, mi intervenišemo sa 50 % od izvorne norme, jer računamo na to da će drugu polovinu obezbediti samo zemljište. Prilikom normiranja hraniva potrebno je uzeti o obzir i đubrenje organskim đubrivim. Ukoliko je đubrenje vršeno stajnakom u zemljište koje uneta određena količina hraniva. Poznato je da stajsko đubrivo sadrži 0,5 % azota, 0,25 % fosfora i 0,6 % kalijuma. Stajnjak ima produženo dejstvo. Prve godine iskoristi se 50 % hraniva, druge 30 %, a treće 20 %. Kada se obračuna količina hraniva iz stajskog đubriva, oduzme se od prethodno izračunate potrebne količine hraniva.

Takođe, potrebno je uzeti u obizir predusev. Ukoliko je zaorana slama ili kukuruzovina, količinu azota treba povećati za 30 %, a količinu kalijuma smanjiti za trećinu.Pojedine kulture imaju specifičnosti u đubrenju. Ukoliko se radi o leguminozama, količina azota je vrelo mala, 30 do 60 kg/ha, dok se fosfor i kalijum normiraju kao za ostale useve. Takođe, suncokret se ne preporučuje da se đubri sa više od 50 kg/ha azota, dok se količina kalijuma smanjuje za 50 % od normirane.   Kada se dobiju preporučene količine hraniva, na osnovu njih određuju se potrebna količina i odgovarajuća formuacija đubriva kojom će se obezbediti u najvećoj meri potrebne količine hraniva. Tolerantan manjak hraniva je do 15 kg/ha i njega ne nadoknađujemo pojedinačnim đubrivima. Normiranje uvek obavljamo po osnovnoj jedinici površine, a to je u poljoprivredi 1 ha.