Prošle godine pšenica je zasejana na 630.000 hektara što je mnogo više nego ranijih godina. Samo u Vojvodini zasejano je oko 330.000 hektara, pa se očekuje da će prinos biti rekordnih 3, 3 miliona tona zrna. Srbiji za ishranu, rezerve semena i setvu za sledeću godinu treba oko 1, 55 tona, dok će ostatak biti ponuđen izvozu.

Međutim, zbog kiše je ugrožen kvalitet zrna hlebnog žita, a stručnjaci upozoravaju da je zbog vlage  hektolitarska masa opala za 20 procenata u odnosu na početno stanje kada je pšenica ušla u punu zrelost.

Zbog velike količine padavina u Srbiji će ove godine ukupan rod pšenice umesto očekivanih 3,3 miliona tona biti oko 3,2 miliona tona ili manji za oko 100.000 tona. 

Ratari se pribojavaju i kakva će biti otkupna cena. Na prvom trgovanju na berzi sa ovogodišnjim rodom pšenice postignuta je cena od 16, 5 dinara, iako su se  zemljoradnici  nadali da će uspeti da dobiju bar 18 dinara bez PDV-a. S obzirom na to da su troškovi proizvodnje po hektaru pšenice bili oko 110.000 dinara nije teško izračunati koliko će zaraditi od ovogodišnjeg roda ukoliko uspeju da prodaju žito.

Problem sa kvalitetom požnjevene pšenice,  imaju i okolne zemlje jer u Bugarskoj kvalitet lošiji nego u Srbiji, a u Mađarskoj i Rumuniji je pšenica na nivou kvaliteta u Srbiji. Saković je rekao da je cena kvalitetne pšenice oko 16,50 dinara za kilogram, a manje kvalitetne 15 dinara.

Međutim, nije sve tako crno, dobra vest za  ratare stiže iz Ministarstva poljoprivrede. „Moramo sad da otvorimo nova tržišta. Nije samo proizvesti. Kada proizvedete ogromne količine to vam bude lepo jedno pet minuta, kad ne znate kome da prodate onda ste u problemu za šest minuta”, rekao je Nedimović odgovarajući na pitanja novinara o rodu o rodu ozimih useva.

Naglasio je da ćemo ove godine verovatno imati rekordnu porizvodnju kukuruza koja će, kaže, čak premašiti 2016. godinu, osim ukoliko ne dođe do razvoja nekih bolesti zbog visokih temperatura.

-Sa Egiptom završavamo sertifikat za pšenicu, sa Kinom i Indonezijom za kukuruz, njegov rod biće rekordan, mislim da ćemo premašiti 2016.  Završili smo pregovore sa Indijom oko voća, insistiramo na jabukama jer je to drugo najveće tržište u svetu za tu voćku. Rusi jabuku plaćaju 55 do 60 evrocenti, u Indiji je cena od 45 do 55, a u EU od 20 do 25 evrocenti