ŽALFIJA (Salvia officinalis) se u narodnoj medicini koristi kao lek za upalne procese creva, želuca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva. Ime na latinskom znači da je ova biljka spasonosna i lekovita i smatra se jednim od najboljih prirodnih antibiotika i antiseptika.
Najviše se koristi kao čaj za dezinfekciju usta i grla, a i za smanjenje znojenja i zaustavljanje krvarenja.
Eterična ulja žalfije imaju pored lekovitih i začinsku ulogu, pa se koriste u kozmetici kao dodatak pastama za zube i vodicama za usta i sapunima, famaciji i u prehrambenoj industriji zbog njenih antioksidativnih sastojaka.
Potražnja za proizvodima žalfije stalno raste tako da je uvek aktuelno pitanje kako se proizvodi i kako do nje doći na svojoj parceli. Još kada se ovoj potražnji doda i opšti trend za „zdravstveno bezbednom hranom“ možda je pametno razmisliti o žalfiji i njenim proizvodima kao bar dopunskom izvoru prihoda.
Uglavnom za čaj se koristi list , za začin i etarska ulja nadzemni deo biljke , za dobijanje meda cvet. Sadrži od 1.5-2.5 % etrskog ulja.
Žalfija kao medonosna biljka u našem području je zastupljena sporadično i, to dokazuje tako što nema ponude meda od žalfije na veliko. A ne treba tako da bude.
Med od žalfije je uvek skuplji i brzo se proda. Poseban je po svom mirisu i ukusu, a boja je tamnija zelena ili žuta. Lekovit je i i to pokazuje najviše na disajnim organima, a smiruje i prehladu.
Pospešuje izbacivanje sluzi i sekreta iz bronhija i dušnika, deluje antibakterijski i pojačava imunitet. Primenjuje se i u kozmetici. Mogu ga koristiti i deca i odrasli naročito dobro deluje preventivno.
Med je najbolje koristiti ujutru pre doručka u količini od jedne kašičice koja nije metalna a može i ista količina da se razmuti u čašu mlake vode ili rashlađen čaj.
Žalfija je biljka koja voli toplotu i zemljište sa dobrim vodno vazdušnim režimom. Nema velikih zahteva prema zemljištu. Višegodišnja je biljka koja ima drvenast koren koji dobro prodire u zemljište. Traje 5-7 godina, a ako je loša nega skraćuje se vek korišćenja do četiri godine. Slabo cveta u prvoj godini, a u drugoj procveta rano. Kod nas cveta od početka maja do kraja juna.
Duboku osnovnu obradu do 40 cm, ako je moguće treba uraditi u jesen, a u proleće dobro poravnati površinu sa što manje prohoda kako bi dobili sitno mrvičastu strukturu setvenog sloja sa dovoljno vlage.
Seje se u zemljište koje je dobro predsetveno pripremljeno i to do 15 marta, na dubinu od 1-2 cm, dugo niče i treba joj za nicanje dosta vode. Međuredni razmak je 50 -70 cm. Količina semena je od 6-10 kg po hektaru manje kada se seje mašinski. Posle setvu parcelu obavezno povaljati.
Ako se posadi rasad prve godine će možda dati jedan otkos, a iz setve semenom može da bude i dva otkosa prve godine.
Korovi se uništavaju i pre nicanja, a i posle. Rano zatvara redove čime se nicanje korova usporava i smanjuje, ali je međuredna obrada preporučljiva.
Ako je koristimo kao lekovitu biljku ona se kosi se na visinu 8-10 cm, pokošena biljka se suši, listovi se izdvajaju, a ostatak biljke služi za dobijanje eteričnog ulja. Ako je proizvodimo za etarsko ulje, kosi se u punom cvetu inače se kosi posle cvetanja.
Prinos raste od prve do četvrte godine kada dostiže svoj maksimum i nakon toga opada.
Količina dobijenog etarskog ulja po hektaru se kreće od 10-30kg/ha uobičajno od 12-20 kg/ha.
Cvetanje počinje u maju i traje dugo sve do kraja juna ili početka jula. Oni su bogati nektarom i zato su odlični za pašu pčela.
O primeni mineralnih đubriva i pesticida u proizvodnji žalfije neće ovom prilikom biti ništa napisano pošto su pčelari okrenuti proizvodnji meda koji je zdrastveno ispravan, a nadam se da i proizvođači lekovitog i medonosnog bilja teže istom.
Čaj za desni
– 3 kašike žalfije
– 1/2 l vode
Proključalom vodom, uveče, prelijte listove žalfije i odmah dobro poklopite. Ujutru procedite i tečnošću ispirajte usta i desni.