Izbor sorti za gajenje je od posebnog značaja, bilo da je reč o plantažnim zasadima ili gajenju manjeg broja stabala na okućnici. Od bioloških osobina sorte u prvom redu zavisi rentabilnost gajenja, a tek onda od ekoloških (prirodnih) uslova i agrotehničkih postupaka.

U svetu je opisano oko 300 sorti leske. Uspešna proizvodnja zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo više nego kod drugih vrsta voćaka, jer su uglavnom autosterilne a manji broj je sklon samooplodnji. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje, sa specifičnim klimatskim i pedološkim karakteristikama, mora imati sopstveni sortiment.

Postoji više načina da se klasifikuju sorte leske. U praksi, leske se grupišu u pitome, plemenite i kulturne sorte i šumske forme.

Randman jezgraste leske je nešto niži nego u oraha (oko 45%), ali je jezgra lešnika traženija, pa i skuplja.

Kod nas se sorte leske za gajenje dele u tri kategorije:

• Sorte za proizvodne zasade a) vodeće i b) prateće.
• Sorte lokalnog značaja: dolaze u obzir za gajenje samo u lokalitetima koji najbolje odgovaraju njima.
• Perspektivne sorte: svrstane su u novointrodukovane sorte leske, čije osobine i ponašanje u našim agroekološkim uslovima još nije dovoljno ispitano.

• 

Sorte leske za proizvodne zasade

1. Vodeće sorte

• Istarski dugi: Potiče iz Istre, po čemu je i dobila ime. Cveta krajem avgusta, ima relativno razvijen omotač iz koga teško ispadaju plodovi. Plodovi su krupni, teški oko 3,5 grama, duguljasti i lepi. Rađa u grozdovima (prosečno 3 – 5 plodova). Randman jezgra je oko 49%.

Ova sorta preporučuje se za gajenje na manjim površinama, jer joj plod teško ispada iz omotača.

• Tonda Gentile Romana: Potiče iz Rima, rodna je sorta, dosta se gaji oko Lacija. Ima mali omotač iz koga lešnik lako ispada. Cveta skoro istovremeno (homogamno). Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju Noccgione, Daviana, Cosford. Plodovi su srednji (oko 2,7 g). Često rađa u grozdovima, prosečno ima 3,2 ploda u grozdu. Zri u avgustu. Randman jezgre je oko 45%.
• Tonda di Giffoni: Najviše se gaji u Campani. Resa rano. Plodovi su sitni, tamnobraon boje, u grupi ima u proseku 2,8 plodova. Zri rano, randman jezgre je oko 46%. Na jezgri ima dosta vlakana pa se pri upotrebi najčešće prži.
• Tonda Gentile delle Langhe: Najviše se gaji u Italiji, rodna je sorta, vrlo rano resa. U našoj zemlji ne rađa mnogo. Zri rano, kod nas u avgustu. Plodovi su sitni (u proseku oko 2,3 g). Randman jezgra je oko 47%.

1. Prateće sorte

• Halski: Nemačkog je porekla, nastala još u prošlom veku. Plod je krupan, oko 3,4 g, izduženog oblika , čiji randman jezgra iznosi 39-40%. Zahteva oprašivače.
• Rimski: Italijanska je sorta, velike bujnosti. Pojedinih godina izražena je rodnost i do 38 kg/stablu. Zbog obilne rodnosti alternativno rađa. Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju sorte Daviana, Cosford. Plodovi su srednje krupni, oko 28 grama, randman jezgra je oko 45%.
• Negret: Poreklom je iz Španije. Plod je srednje krupan, 2,2 g, duguljastog oblika, s randmanom jezgra oko 40%. Dobro je oprašuju sorte: Ginorell, Daviana, Velmelet

1. Sorte lokalnog značaja

• Kosford: Stara je engleska sorta. Dobri oprašivači su joj dugi španski, halski džin, lambert crvenolisni. Sazreva srednje kasno. Plod je srednje krupan, oko 2,5 grama, a randman je oko 54%.
• Gunslebenski: Nemačkog je porekla, ima srednje krupne plodove, randman oko 47%.
• Istarski okruglasti: Plod je srednje krupan, prosečno oko 2,5 grama. Okruglasto-ovalnog oblika. Žbun je srednje bujan i rodan.
• Barselona: Postala je od avellana. Najzastupljenija je sorta u SAD, ali se gaji i u Francuskoj, Italiji i Španiji. Cveta vrlo rano, od januara do kraja februara, a sazreva sredinom septembra. Plodovi su krupni, oko 3,3 grama, okruglasto-kupastog oblika, sa randmanom oko 45%.

Istarski dugi je vodeća sorta kod nas, a gaje se i dobrić i srem.