U jesen se obavlja setva spanaća i raznih salata, u periodima od 10 dana, kako bi se osigurala neprekidna berba. U jesenjoj setvi se vrlo dobro pokazala kombinacija salata – crni luk i matovilac – luk. Za setvu treba koristiti zimske sorte salate koje mogu da podnesu niske temperature tokom zime. Mogu se sejati i saditi rotkvice, rukola, blitva, keleraba. Kod kelja pupčara je potrebno obaviti skraćivanje vrha biljke. Ta radnja će za posledicu imati veće glavice koje se formiraju na stablu. U ovo doba obavlja se đubrenje povrtarske kulture poput kelja pupčara i praziluka, koji treba dodatno zagrnuti zemljom. Krajem septembra sade se beli luk, šalot i srebrenjak.
Ozimi spanać se seje septembra-oktobra, a bere u aprilu-maju.
Seje se sejalicom sa rastojanjem redova od 20-25 cm ili u trake (5 redova) sa razmakom između traka 40-50 cm i redova 15-20 cm. Za ovakav način proizvodnje potrebno je 25-30 kg/ha semena. Ako se spanać gaji na uzdignutim gredicama što je preporučljivo za ozimu proizvodnju, gredice su širine 60-100 cm i visine 10-15 cm. Seje se 2- 4 reda i potrebno je 15-25 kg/ha semena.
Količinom semena treba obezbediti povoljan sklop biljaka tako da nema nikakvog proređivanja biljaka. Proređivanje se može raditi samo kada je u pitanju “mala” proizvodnja u bašti, kada se primenjuje ručna setva. Pri toj baštenskoj proizvodnji obično se proređivanje obavlja dva puta, prvi put se biljke ostavljaju na razmak od 5-6 cm, a drugi put oko 10-12 cm. Pri tom drugom proređivanju biljke se mogu iskoristiti za potrošnju. Međutim, pri mašinskoj setvi na velikim površinama spanać se seje u redu na 3-5 cm seme do semena i nema nikakvog proređivanja.
