Pravilo je, da posle par dobrih godina, dođe  i loše. Nažalost to se pravilo potvrdilo ove godine,  pa smo imali solidan rod pa čak i odličan, ali zbog loših vremenskih uslova i pojave bolesti ploda, dobili smo lošiji kvalitet koji je opet loše uticalo na cenu jagode pa smo svi u lancu bili nezadovoljni. Takođe se potvrdilo da kada izostanu kupci iz Rusije izostane i dobra cena, istakao nam je Srđan Stanojlović, iz PSS Valjevo i dodao:
,, Površine pod jagodom su povećane za 20 %, pa čak i više zbog dobre cene u prethodnim godinama, obezbeđenog plasmana preko ozbiljnih kupaca pre svega iz Rusije, kao i zbog podrške Ministarstva poljoprivrede i životne sredine za nabavku regresiranog sadnog materijala i povraćaja za nabavku plastenika i staklenika.“

Proizvođači repromaterijala su podigli cene tako da je subvencija opštinske uprave Valjeva tj. novac koje je obezbedilo javno preduzeće koje se bavi poljoprivredom i ulaganjem u poljoprivredu „Agrorazvoj“  Valjevo, za nabavku folija i kompletne opreme za navodnjavanje u iznosu od 100.000 din/plasteniku, tj. 50 % za nabavku sistema za navodnjavanje, došlo u pravom trenutku.

Kako nam je istako Stanojlović,  dobra cena i prinosi jagode iz plastenika su nadoknadile narasle troškove proizvodnje. Cena je krenula sa 300 din/kg i na kraju se zaustavila na 140 din/kg, pa  jagodari koji su se opredelili za proizvodnju jagode u zatvorenom prostoru prošli veoma  dobro,  pogotovo ako kažemo da je prinos pojedinih sorti išao i do 25 t/ha. Nažalost, proizvođači sa otvorenog nisu bili te sreće jer ih je u vreme zrenja jagode pratilo kišovito vreme u kom su bujali korovi i borba protiv njih je bila veoma teška i skupa.

Kiša i sunce su se svakodnevno smenjivali a to su idealni uslovi za razvoj bolesti poput antraknoze jagode, raznih viroza i truleži plodova. Sve to je doprinelo da ove godine dobijemo jagodu lošijeg kvaliteta.

Domaćini koji nisu ispratili zaštitu do kraja, su na kraju imali desetkovane prinose, posebno kod sorti Alba, Rumba, Roksana i Maja.

Kleri i Senga sengana su opet pokazali najbolje rezultate.

Jagodari kolubarskog kraja su podelili gorku sudbinu sa jagodarima Srbije,  s tim što se u valjevskom kraju,  a pogotovu na pijacama Valjeva jagoda nešto bolje prodavala pa je za konzum išla oko 120 – 150 din. (blizina TA Obrenovac i kopova Kolubare),  dok se jagoda u otkupu kod nas plaćala oko110 din, a u Srbiji od 60 – 90 din.

Prinosi su bili solidni i zahvaljujući pre svega krupnoći ploda imali smo prosečne prinose od 20 t /ha što i nije loše. Na kraju šta reći o ovoj godini? Loša ili dobra, od toga naš proizvođač baš ništa nema. Kako nam je kazao Srđan Stanojlović, samo ukrupnjavanje proizvodnje, udruživanje u bilo kakav vid zadruge ili udruženja vodi boljitku tj. kao veliki smo neko i nešto na tržištu,  i naša se reč onda mora slušati. Ovako, kada svako od nas radi i prodaje robu samo za sebe postajemo laka „meta“ svih kako otkupljivača kod nas tako i kupaca iz inostranstva.