Sledeće nedelje, u Beogradu, 4. oktobra, počinje 43. Međunarodni sajam pčelarstva „Tašmajdan 2017″ , u parku Veliki i Mali Tašmajdan.
Sajam traje od 4-8. oktobra. Preporučujemo vam nekoliko saveta šta raditi posle vrcanja meda.
- Posle vrcanja tj. centrifugiranja meda, potrebno je obratiti posebnu pažnju o smeštaju i čuvanju meda.
- Prvo treba odabrati pravu posudu u koju se med smešta.
- Potrebno je da se posude mogu dobro zatvoriti i smestiti u suve prostorije, u kojima nema vlage.
- Posude za med, moraju biti čiste i bez ikakvih mirisa, a ako se radi o manjim količinama, najbolje je sipati ga u staklene, glazirane ili emajlirane posude.
Ako je emajlirana posuda oštećena, to mesto treba premazati vrelim voskom, kako ne bi došlo do oksidacije lima.
Kod većih količina meda, koristi se limena burad, koja moraju biti od nerđajućeg lima ili glazirana.
Zreo med, ako se ispravno čuva, može ostati nepromenjen godinama.
Nektar cvetova, sokovi plodova i slatki sokovi, koje izlučuju insekti, sami po sebi nisu med, oni to postaju, tek pošto ih pčele prerade dodajući im ferment invertazu. Sam nektar u sebi sadrži od 28 % do 79 % vode i sve dok se sadržina vode u njemu ne smanji na oko 20%, to nije pravi zreo med. Takođe, veoma je bitno da količina vode u medu bude pod kontrolom.
- Med ne treba vrcati nezreo, odnosno onaj koji u sebi sadrži više vode, nego što je dozvoljeno.
- Za merenje sadržaja vode u medu, koriste se posebne sprave, kao što su hidromer i refraktomer.
- Ako u medu ima više vode, nego što je normalno, a šećera u nedovoljnim količinama, u njemu se razmnožavaju kvasne gljivice, a šećer se raspada na ugljen dioksid i alkohol.
