Žuti zvezdan ( Lotus cornikulatus L.) u narodu poznat kao smiljka, je krmna biljka koja se uzgaja kao čist usev, ili u smeši sa drugim biljkama, i koristi se za ispašu, seno, ili kao silaža. Ima važnu ulogu u spravljanju travno – leguminoznih smeša.

Uspešno se proizvodi na kiselim, neutralnim, baznim, vlažnim, teškim, suvim, peskovitim i ukratko na skoro svim poljoprivrednim zemljištima, međutim na zemljištima koja nisu povoljna za lucerku,  žuti zvezdan će se dosta uspešno gajiti i davaće zadovoljavajuće prinose.

 Tamo gde su uslovi povoljni za gajenje lucerke,  žuti zvezdan se ne gaji, ali gde su uslovi za proizvodnju lucerke nepovoljni,  taj prostor treba prepustiti žutom zvezdanu.

Žuti zvezdan  je višegodišnja biljka, period eksploatacije je do sedam godina, ima sitno seme, male potrebe za toplotom. Seme klija na 3-4˚C , dobro podnosi sušu. Gaji se na parcelama koje imaju pH vrednost od 4-9.

Ako se gaji kao čist usev najbolji predusevi su strna žita i okopavine. Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu od 25-30 cm, ako su predusev bila strna žita obavezno usitniti i ravnomerno rasporediti po površini žetvene ostatke pa onda najbolje isti dan,  ako ne onda sutradan po skidanju useva  plitko do 15 cm zaorati strnjište. Predsetvena priprema zemljišta se radi neposredno pred setvu, u proleće ili jesen. Organsko đubrivo kao i mineralno ( fosfor i kalijum), uneti pri osnovnoj obradi,  i to stajnjaka od 25-30 t/ha , a fosfora i kalijuma 80-120 kg/ha. Azota uneti predsetveno  50 – 60 kg/ha.

Setva se obavlja ručno ili mašinski sejalicama u slegnuto, sitno i izravnato ukratko idealno pripremljeno zemljište. Seje se u proleće (mart-april), ili krajem leta (do sredine septembra). Za setvu je potrebno 10-12 kilograma semena po hektaru.

Najbolje je setvu obaviti sejalicama sa količinom semena od 10-15 kg/ha, mada ima podataka da je dovoljno i 9-11kg/ha. Seje se uskoredo kod nas na 12,5 cm može od 10-15 cm i preproručljivo je plitko od 0,5-2 cm. U smeši sa travama obično ga  ima od 30-70%.

Korovi mogu naneti veliku štetu tako što utiču na prinos gajene kulture. Oni su konkurenti za hranu, prostor,  svetlost i vodu. Za borbu protiv korova isključivo i samo slušati savete stručnog lica za zaštitu bilja.

Kosi se kada se pojavi  10 % cvetova, a kada je u smeši sa travama kosi se malo kasnije. Visina kosidbe je najbolja na 10 cm i ima 2-3 otkosa. Kada dostigne visinu 15-25 cm koristi se za ispašu. Ispašu podnosi dobro ali stalna, neprekidna ispaša dovodi do iscrpljenosti i slabosti biljaka što utiče na proređivanje biljaka. Ne izaziva nadimanje kada se koristi za ispašu.

Daje prinos od 35-40 t/ha zelene mase ili 6-9 t/ha sena , a u smeši sa travama 10-15 t/ha.

Zanimljivo je da u sebi ima i tanin pomoću koga se biljka štiti od bolesti,  štetočina , smanjuje opasnost od nadutosti. 

Treba sejati žuti zvezdan. On se ne može po svom značaju ni uporediti sa lucerkom, ali  naša zemljišta ispod Save i Dunava su kisela, sa sve manjim procentom  humusa. Zbog toga naši stočari uz pomoć struke treba da nađu odgovarajuću leguminozu za zemljište, parcele koje koriste, a ne da istrajavaju u nekim starim navikama pri formiranju setvene strukture.