Kiše, vlažni i močvarni pašnjaci, bare, pogoduju razvoju metilja pa je neophodno da poljoprivredni proizvođači – stočari, u ovom vremenskom periodu odrade preventivnu zdravstvenu zaštitu preživara od parazita. Metiljavost jedna je od najraširenijih parazitskih bolesti svih preživara.
Uzročnik je veliki i mali metilj, a ova bolest može napraviti veliku štetu u stočarskoj proizvodnji. Od nje najčešće oboljevaju životinje koje se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu ili jedu zelenu hranu ili nedovoljno osušeno seno koje je zaraženo metiljom. Metilj dospevši u organizam stacionira se u žučnim kanalima pri čemu ih iritira a samim tim remeti funkciju jetre. Metilj u žučne kanale polaže jaja koje izmetom dospevaju u vodu. Uz povoljnu toplotu i vlagu u roku od 8-30 dana, formira se zametak, koji ulazi u svog domaćina barskog puža (ima presudan značaj za razvoj metilja) u kome se razviju larve.
Prisustvo metilja u spoljašnjoj sredini izraženo je u septembru, a naročito u oktobru.
Životinje napasujući se na vlažnim i močvarnim pašnjacima zaraze se uglavnom metacerkalijama, i u organizmu životinja za dva meseca postaje zreli metilj. Ova bolest nanosi veoma veliku štetu u stočarstvu. Možemo razlikovati dva toka bolesti: akutni (nagli, brzi, kraći 4-6 nedelja) i hronični (lagani, duže traju preko 6 nedelja). Akutni tok jeređi ali su znaci bolesti uočljiviji (ovca prestaje jesti, preživati, dobija proliv, naglo mršavi, vuna je neuredna, temperatura tela i do 42°C). Ovaj tok bolesti je mnogo opasniji i kraće traje a završava se uginućem životinja (životinje mogu uginuti i za sedam dana) kao posledica velikog oštečenja jetre. Hronični oblik je dugotrajniji, apetit je promenljiv, temperatura u granicama normale, vuna je neuredna i ispada na čupercima, javljaju se crevne upale sa jakim prolivom. Ispod donje vilice javlja se otok veličine kokošijeg jajeta i nakuplja se tečnost u trbuhu.
Životinja postepeno slabi i smanjuje mlečnost čak i do 20%. Preventivnu zaštitu od ove bolesti možemo sprovoditi u dva pravca. Redovnim tretiranjem ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima i to dva puta godišnje oktobar-novembar i na proleće pre početka paše. Drugi pravac preventivne zaštite je suzbijanje barskog puža. Suzbijanje postižemo melioracijom, isušivanjem pašnjaka i tretiranjem bara određenim preparatima.
Travu sa sumnjivih pašnjaka dobro osušiti i osušeno seno davati posle šest meseci. Stoku ne treba napajati na zaražena pojila. Kod obolelih životinja osim tretiranja antihelminticima zbog pojave proliva treba dati sredstvo koje ga zaustavlja, po preporuci veterinara. Da bi se životinje što pre oporavile, potrebno im je davati kvalitetnu hranu, vitamine i minerale.
Neophodno je pre upotrebe lekova konsultovati veterinara koji određuje lek i dozu i pridržavati se uputstva za upotrebu.
