Smilju najviše odgovaraju topla i lako propustljiva zemljišta. Uspeva na plodnim, dubokim zemljištima sa dovoljnim količinama kreča. Teška, vlažna, hladna i kisela zemljišta ne odgovaraju smilju. To je biljka suvog i toplog podneblja. Uspeva na terenima sa malo vlage i oštrim zimama. Nedostatak svetla i toplote se negativno odražava na kvalitet .

Smilje se kao višegodišnja vrsta ne gaji u plodoredu. Na istoj parceli ostaje pet do osam godina. Najbolje je zasad smilja podignuti nakon kultura koje ostavljaju zemljište slobodno od korova.

Zemljište za podizanje zasada smilja treba poorati krajem leta ili najkasnije početkom jeseni, na dubinu ne manju od 30 cm.

Smilje se može gajiti sadnjom iz semena ili iz rasada. Odgovara mu fino, lako propustljivo i toplo zemljište. Krajem leta, zemljište se obrađuje na 30 cm, uz dodavanje NPK đubriva. Seme se seje u avgustu u hladnim lejama, bez dodatnog grejanja.

Ako se sadi u jesen, zemljište se priprema za sadnju odmah nakon oranja. Ako se sadi u proleće poorana parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime. Nakon toga se pristupa površinskoj obradi da bi se dobilo zemljište finije strukture.

Smilje uspešno raste na lakim propusnim karbonatnim zemljištima. Dobro podnosi sušu i minimalnu količinu hranjiva plitkih zemljišta mediteranskog područja. Smilje može rasti i na plodnijim dubljim zemljištima, kojima je osigurana dovoljna količina kalcijuma. U gajenju smilja treba izbegavati zemljišta kiselije pH reakcije, zemljišta s većom količinom vlage i teška zemljišta. S druge strane, plitka, krška stenovita zemljišta moguće je privesti nameni tj. gajenju smilja. U ovakvim slučajevima zemljište varira svojom dubinom od nekoliko centimetara do nekoliko metara i nalazi se samo u pukotinama stena. Priprema plitkih stenovitih zemljišta uključuje mehanizovano usitnjavanje uz pomoć drobilica koje stene pretvaraju u šljunak koji ima krupnoću agregata od 2 mm do 75 mm. Na taj način stvoriće se supstrat pogodan za obradu i održavanje plantaže.

Destilacijom ove biljke koja sadrži visok procenat kolagena pa je, zato, Francuzi nazivaju “immortelle” („besmrtna“), dobija se jedno od najskupljih etarskih ulja na svetu, koje se već vekovima upotrebljava za uklanjanje bora, ožiljaka, strija i modrica. Dubina bora smanjila se za 19 %, sveukupni broj bora za 14 %, sveukupna naboranost kože za 38%.

U narodnoj medicini koristila se i kao lek protiv bronhitisa i kašlja, kao sedativ, za smanjenje krvnog pritiska i holesterola, za sprečavanje nastanka ugrušaka i za druge namene.

Početno ulaganje za hektar smilja je od tri do pet hiljada evra. U prvoj godini pokrivaju se elementarni troškovi, a novac počinje da se zarađuje  u trećoj.

Po berbi jednog hektara može se zaraditi najmanje 7.500 evra i da se, vremenom, prinos može povećati na do 10 tona po hektaru – onda je računica mnogo privlačnija. Eterično ulje dobijeno od ove biljke, inače, prodaje se i po ceni od 1.800 evra po litru  na malo.

Iako je smilje pogodno za korištenje kod mnogih bolesti, najpopularnije je u upotrebi protiv bora, mrlja i drugih znakova starenja.

Violeta Đurđić iz Soko banje proizvodi kreme od smilja, u koje smo se  uverili das u odlične. Podmlađuju kožu, i smanjuju bore. Kreme možete naručiti na tel:

Violeta Đurđić-063461886